Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Naslov: Ma'ceha i pastorka

Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bila jedna devojka koja je imala madjiju, pa ma'cija na nju mrzila da je o"cima ne vidi za to "sto je ona bila lep"sa od ma'cijine k'ceri koju je dovela. Pored ma'cije omrzne na nju i njezin otac i stane je psovati i biti samo da bi "zeni ugodio. Jedan put rekne njemu "zena: "Hajde, "cove"ce, da mi ovu tvoju devojku po"sljemo u svet neka sebi sre'cu tra"zi." A on joj odgovori: "A kuda je znamo, "zeno, poslati? kud je devojka sama pristala?" Ona mu re"ce: "Ti, "cove"ce, ako ne 'ce"s to u"ciniti, ja ne 'cu s tobom "ziveti, nego ti nju sutra odmah vodi od ku'ce, pa je zavedi gde u "sumu, odakle sama ne 'ce znati ku'ci do'ci, a ti se ukradi od nje pa be"zi ku'ci." On siromah pristane na to i rekne joj. "Barem spremi joj "sto na put, da ne umre prvi dan u "sumi od gladi." Ma'cija joj umesi poga"cu, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u "sumu, pa se ukrade od nje i vrati se ku'ci. Ona sirota ostav"si sama tumarala je "citav dan po "sumi, ali iz nje nikako nije mogla izi'ci. U tome prispe i mrak i ona se popne na jedno drvo da preno'ci, da je na zemlji ne bi izelo kako zverinje. I celu no'c su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva "ziva ostala. Kad ujutru svane, ona sidje s drveta i podje opet po "sumi ne bi li kako iz nje izi"sla, ali "suma sve gu"s'ca a kraja nikako. Kad se priku"ci opet ve"ce, i ona stane tra"ziti zgodno drvo za no'ci"ste, dok u jedan put opazi gde se ne"sto kroz pomr"cinu u "sumi belasa. Ona pomisli ne 'ce li to sre'com biti kakva ku'ca, pa podje onamo. I zaista nadje ku'cu lepu i veliku; vrata su bila otvorena, ona udje unutra, kad tamo, sobe ne mo"ze lep"se biti, i na astalu u jednoj sobi sve'ca gori. Ona pomisli da je to ku'ca kakvih pustaija, ali se nije stra"sila misle'ci u sebi: "Pustaija se boje samo bogati, ljudi, a ja ih se nemam za "sto bojati; kaza'cu im da 'cu ih sva"sta slu"sati i raditi za onu koru hleba "sto 'ce mi dati." Pa izvadiv"si svoju poga"cu iz torbe prekrsti se i stane jesti. Tek po"cne jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za poga"com, a ona mu stane po malo mrviti. Ne postaja malo dodje i jedna mala va"s"cica, stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi par"cence poga"ce pa je uzme na krilo, po"cne je milovati, i hraniti iz ruke. Za tim dodje i ma"cka, ona i ma"cki odlomi poga"ce pa joj da. Na jedan put "cuje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu udje, ali lav odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pru"zi i njemu poga"ce, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi pa po"cne lava milovati i hraniti poga"com, dok u jedan put "cuje zveku od oru"zja, i htede od straha pasti, dok eto ti u sobu udje nekako stvorenje u medvedjoj ko"zi; petao, va"ska, ma"cka i lav otr"ce odmah predanj, i stanu se oko njega umiljavati i ci"cati od radosti. Ona sirota ni pomislila nije da je to "covek, nego je mislila da je Bog zna kaka zverka i "cekala je samo kad 'ce je spopasti i rastrgnuti. Al to stra"sno stvorenje skide sa lica medvedju ko"zu, i zbaci medvedjinu sa sebe, i sinu sva soba od njegovih zlatnih haljina. Devojka iza velikoga straha "cisto se obeznani kad vidi u gosposkim haljinama prekrasnoga mladi'ca. Ali on pristupi k njojzi, i re"ce joj: "Ne boj se, draga du"so, ni"sta; ja nisam nikakav rdjav "covek, ja sam carski sin, pa kad ho'cu da lovim, dodjem ovamo, a ovu medvedjinu nosim da me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja "covek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam kaka avet i be"zi od mene; i u ovu ku'cu ne sme niko da udje, ni blizu nje prodje, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se pla"sila ovamo do'ci, valjada si znala da ja avet nisam?" Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj ku'ci ni"sta nije znala, ve'c da je ma'cija oterala, i sve redom iska"ze kako je bilo. Kad on sve "cuje, ra"zali mu se zdravo, pa joj re"ce: "Ma'cija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja ho'cu da te uzmem; ho'ce"s li po'ci za mene?" "Ho'cu" rekne ona. Sutradan on je odvede svome ocu u dvor, i tamo se ven"caju. Posle nekoga vremena izmoli se ona da ide da vidi svoga oca, mu"z je pusti, i ona se obu"ce sva u zlato, pa dodje k ocu. Otac joj nije bio kod ku'ce, ve'c ma'cija koja kad je vidi, upla"si se da nije pastorka do"sla da joj se osveti, i potr"ci pred nju govore'ci: "Vidi"s, ja sam te na tu sre'cu uputila." Pastorka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom k'cerju. Zdravo joj "zao bude "sto oca nije na"sla kod ku'ce, ali polaze'ci dade i ma'ciji dosta novaca. Ma'cija za njom prete'ci pesnicom rekne: ""Cekaj nesre'co! ne 'ce"s ti sama tako i'ci, odmah sutra i moja 'ce k'ci." Kad u ve"ce dodje joj mu"z, a ona po"cne mu govoriti: "\Zna"s "sta je, "cove"ce! ja velim neka ide i ova moja devojka u svet da tra"zi sre'cu, vidi"s, onu smo poslali, pa se ne vra'ca, mo"ze biti da do sad zlato na njoj trepti." "Covek uzdahne pa pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj k'ceri kola"ca i pe"cenja pa je opravi sa ocem u "sumu. Otac je zavede kao i onu prvu, pa ode ku'ci. Ona kad vidi da oca nema, po"cne tra"ziti put ku'ci, pa naidje na onu ku'cu u "sumi odmah; udje unutra, kad vidi da nigde nikog nema u celoj ku'ci, zaklju"ca vrata, govore'ci: "\Sam Bog da dodje ne 'cu mu otvoriti." Izvadi iz torbe pe"cenje i kola"ce pa metne na astal i po"cne ve"cerati, al eto ti petla, va"ske i ma"cke, stanu se oko nje umiljavati da bi im "sto dala, a ona kao besna: "Do djavola! nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama." Pa ih po"cne tu'ci, a va"ska stane dre"cati, a kad lav dreku "cuje doleti, pa "s"cepa devojku, i svu rastrgne. Sutradan dodje carski sin sa "zenom u lov, ona odmah pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu par"cad od nje te odnese ma'ciji, i nadje svoga oca kod ku'ce, on se vrlo obraduje kad vidi svoju k'cer za carskim sinom udatu. A kad "cuje "sta je sa "zeninom k'cerju bilo, "zao mu bude, "ali joj je" re"ce "mati to zaslu"zila kod Boga, jer je na tebe badava mrzila. A eno je" veli "na bunaru, idem da joj ka"zem." Kad "zena "cuje "sta je od njene k'ceri, ona po"cne "coveku govoriti: "Ja "cove"ce ne mogu tvoje k'ceri o"cima gledati, ve'c hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne 'ce"s, ja 'cu sad sko"citi u bunar." "Pa sko"ci!" odgovori "covek "ja svoga deteta ubiti ne mogu." "Dobro kad ne 'ce"s, i ja je gledati ne mogu." Pa sko"ci u bunar.