Cyrillic     Latinic     IPP     KASC  
Up First Prev Next Last

Naslov: U la"zi su kratke noge (I)

Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan car pa imao tri sina, i tako je bio star, da ve'c nije ni "cuo ni video. U tolikoj starosti "zive'ci, usni jednu no'c, da ima negde u svetu nekaki grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da bi se pomladio i da bi opet "cuo i video. Kad se iza toga sna probudi i dan svane, a on dozove sinove svoje i pripovedi im, kakav je san usnio, pa im re"ce: "Deco moja, ne "zalite truda ni blaga, nego potra"zite tu vodu; ako da Bog te je nadjete, to bi voleo nego sve carstvo svoje." Onda najstariji sin re"ce ocu: "Daj mi blaga jednu galiju i nekoliko momaka, pa ja idem da tra"zim tu vodu, da ako je nadjem." Otac mu da sve to i opravi ga u ime Bo"zije, i on se naveze na more i podje morem putovati. Putuju'ci tako za dugo, dodje pod jedan grad, u kome je bio car. Kako on dodje pod grad i galija stane u kraj, odma car po"salje ljude, da mu dozovu gospodara od galije. Ljudi oti"sav"si ka"zu carevome sinu, da ga zove njihov car, i on odmah otide. Po"sto izidje pred cara, zapita ga car, ko je, od kuda je i kuda ide. A on se ose"ce na cara govore'ci, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga, ko je, od kuda je i kuda ide. Car se na to jako rasrdi i zapovedi, te ga odmah okuju i bace u tamnicu; tako pozatvara i njegove ljude, a galiju mu uzme u begluk. Posle toga prodje godina dana, a u dvoru ovoga careva sina zanj ni glasa ni traga. Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu re"ce: "Kad brat moj toliko nedolazi, daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, pa idem ja da tra"zim taj grad i tu vodu." Otac mu da sve kao i prvome sinu, i opravi ga u ime Bo"zije, i sin se naveze na more i podje morem putovati. Putuju'ci tako dugo vreme dodje i on pod onaj isti grad, gde mu je brat zatvoren. Kako on dodje pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada po"slje i po njega ljude, da ga zovu predanj. Po"sto izidje pred cara, i po"sto car i njega zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov brat, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga, ko je i od kuda je i kuda ide. Car se stra"sno rasrdi, okuje ga i baci u tamnicu. Posle toga prodje opet godina dana, i ni zanj ni glasa ni traga u dvoru oca njegova. Najposle izidje i najmladji sin pred oca, pa mu re"ce: ""Sta 'cemo raditi? Ni jedan od moje bra'ce ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tra"zim vodu. Mo"ze Bog dati te 'cu na'ci i bra'cu i vodu." Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i podje morem putovati. I tako putuju'ci dodje i on pod onaj isti grad, gde su mu dva brata zatvorena. Kako on stane pod grad i galija stane u kraj, car od onoga grada po"slje ljude i po njega; i on odmah otide pred cara, i po"sto ga car zapita, ko je i od kuda je i kuda ide, stane smerno i "zalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet "cuo i video da mu je vode iz njega, da se okupa i umije; i kako je imao dva brata, i kako su obadvojica jedan za drugim oti"sli morem da tra"ze onaj grad i vodu, pa kad se ni jedan nije vratio natrag, da je on sad po"sao da tra"zi to. Car kad ga saslu"sa, rekne mu: "Kad je tako, sinko, sre'can ti put! Kad se vrati"s, nemoj pro'ci, da mi se ne javi"s, jer i meni ima dosta godina, pak ako bi dao Bog te bi na"sao tu vodu, mogao bi se i ja okupati, ne bi li se pomladio." I tako ga lepo otpusti, i carev sin podje dalje putovati. Putuju'ci tako za dugo, dodje pod jednu veliku goru. Onde priteraju galiju u kraj, i carev sin usedne na konja pa podje suvim da putuje, a ljude na galiji ostavi da ga "cekaju. Idu'ci tako, nadje u gori jednoga staroga pustinika, i nazvav"si mu Boga, zapita ga, ne zna li on, da ima gdegod taki i taki grad. Pustinik mu odgovori da ne zna, "nego" veli idi na onu veliku goru: onde ima jedan lovac, koji se zna s ticama razgovarati, mo"ze biti, da je on od tica "cuo da ima gdegod taki grad." Onda se on uputi kroz onu planinu i nadje lovca, i nazvav"si mu Boga, zapita ga: "Brate, "cuo sam da se ti zna"s s ticama razgovarati, a one lete svuda; eda li si "cuo kad od koje, da ima taki i taki grad?" Lovac mu odgovori, da nije nikad "cuo, "nego 'cemo ih," veli "\sad pitati." Pa onda sazove sve tice te ih zapita: "Jeste li kad koja videle taki i taki grad?" Sve tice odgovore, da nisu videle, "nego" vele "ima jedan stari orao, koji ne mo"ze da leti, pa je ostao u "sumi: mo"ze biti da bi on znao kazati za taj grad." Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, jeli kad video taki i taki grad, a orao odgovori: "\Samo sam jedan put u svome veku preleteo preko njega. Tamo je vrlo te"sko do'ci: treba pripraviti dvanaest ovnova pe"cenih i dve metle i jedno u"ze. Jer kad se dodje u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i "cuvaju grad: ko se god priku"ci odmah ga rastrgnu, za to im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa 'ce se zabaviti; kad se ve'c udje u grad, imaju dve devojke, "sto "ciste sav grad svojim rukama, te bi "coveku odmah o"ci iskopale, za to im treba dati po metlu, pa 'ce se smiriti; malo dalje od tih devojaka ima jo"s jedna, koja poleva sav grad sama i vu"ce vodu na svojoj kosi: njojzi treba dati u"ze, pa 'ce se okaniti. Ali jo"s treba udesiti upravo u podne da je "covek onamo, jer u to doba carica svagda spava i ni"sta ne zna za sebe. Onda treba raditi "sto se mo"ze br"ze, pa be"zi!" Kad to saslu"sa carev sin, uzme orla na konja, pa "snjim u galiju, te se opet krenu putovati. On je orla dobro hranio, da bi se "sto oporavio. I tako izidju opet pod jednu goru. Onda orao re"ce: "Ja sam treba da idem onamo da vidim kako je", pa se digne u oblake i nadleti se nad onaj grad i sve vidi, kako je onamo, pa se opet vrati u galiju, pa im re"ce, da im se valja sutra rano krenuti, kako 'ce mo'ci do podne prispeti u grad. Sutradan kako zora zabeli, oni poustaju i stanu putovati, i putuju'ci jednako upravo u podne stignu pred grad. Odmah carev sin da slugama da nose "sto treba, pa podje pred njima u grad. Kako oni na gradska vrata, a dvanaest stra"snih lavova sko"ce da ih sve rastr"zu. Oni im br"ze bace dvanaest pe"cenih ovnova, a lavovi se zabave. Kad udju u grad, a to dve devojke "ciste grad svojim rukama, pa kako ih opaze, polete na njih. Oni im br"ze bace dve metle, a devojke se smire. Po"sav"si malo u napred, a to bunar, i na bunaru devojka, vu"ce vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace u"ze, a ona ih se okani. Onda momci "sto br"ze zahvate vode iz bunara, pa odnesu na galiju, a carev sin otide u dvor da vidi caricu. Kad udje u cari"cinu sobu, ima "sta i videti: carica legla na ledja, pa spava. Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge "carapu, i na koljenu ostavi joj belegu.