Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Ciganin i vlastelin

Uputa se nekakva silna a pri tom bogata delija sam u ko"ciji na "setnju, i udalji se u daleke planine kud ga je put nosio. Nagazi slu"cajno na tri "cetiri Ciganina, koji kad ga vide sama i valjana dva konja, slakome se i namisle, kako bi mu ih najbolje i najpo"stenije ukrali. Isko"ce svi na put, i tek "sto im delija pomoz Bog nazove, svi poskidaju kape i pred kolima na gola koljena kleknu, i jedan od njih po"ce mu govoriti: "Blago nama, gospodine, kad smo te do"cekali i da mo"zemo odvratiti jedan dio od onoga velikoga dobra "sto je bio nama tvoj pokojni otac u"cinio, ali ne znamo drugoga na"cina, nego 'cemo svi tvoja kola i tebe u njima vu'ci." I tako odrije"si jedan od njih dva konja, a oni se podupregnu u kola i stanu ga vu'ci. Za"cudjen mladi'c od take i tolike po"casti, a i onako di"can, pu"sti se da ga vuku. Kad na jedan put prestanu Cigani, i tek "sto reknu: "Jeli ve'c dosta, gospodine?" odbjegnu svaki na svoju stranu, a vlastelin pogleda, kad li nije ni o"cinijeh mu prijatelja ni konja, i ne znaju'ci, "sta li 'ce kako li 'ce, ostavi ko"ciju nasred puta te pje"sice natrag u grad. Kad doma dodje, upita ga mater: "Kamo ti kola i konji?" A on joj odgovori: "Te"sko svuda bez prijatelja, moja majko! ostavio sam ih prijateljima tvoga mu"za i moga pokojnog oca."