Napomena: U Be"cu 1870., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Zla "zena sa"cuvala mu"za

Zapanula bijahu dva brata na kraj puta da "cekaju krvnika koji im je ponedavno oca ubio, i koji se ta dan s pazara vra'cao. Kad ga upaze na jedan pu"skomet, priprave se da ga ubiju, ali on imadija"se jo"s jednoga druga koji mu re"ce: "Br"zaj, ako Boga zna"s, mr"ce; ne 'cemo no'cas nikad ku'ci do'ci," a krvnik mu odgovori: ,.Meni se, brate, du"se mi! ne mili u pustu ku'cu uljesti za to "sto imam nesretnu "zenu, i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, du"su bi stekao." Ovo "cuju'ci dva brata, re"ce stariji: "Vaistinu, kad ovako zlu "zenu ima, bolje bismo mu u"cinili da ga ubijemo, nego ajde da ga ostavimo." I tako ga puste i ve'c mu o glavi nijesu radili.