1. Imajuci, dakle, ovakva obecanja, o ljubazni! Da ocistimo sebe od svake poganstine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bozijem.

<3 Moj. 15:8> <Rim. 6:15> <1 Jov. 3:3>

2. Primite nas, nikom ne ucinismo nazao, nikoga ne pokvarismo, nikoga ne zanesosmo.

<2 Kor. 12:17>

3. Ne govorim na osudjenje, jer pre rekoh da ste u srcima nasim, da bih s vama i umro i ziveo.

4. Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utehe, izobilan sam radoscu pored svih briga nasih.

<1 Kor. 1:4> <Filib. 2:17>

5. Jer kad dodjosmo u Makedoniju, nikakav mir nemase telo nase, nego u svemu bese u nevolji: spolja borbe, iznutra strah.

<5 Moj. 32:25> <Jer. 20:10> <2 Kor. 2:13> <2 Kor. 4:8>

6. Ali Bog, koji tesi ponizene, utesi nas dolaskom Titovim.

<2 Sol. 2:16>

7. A ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on utesi za vas kazujuci vasu zelju, vase plakanje, vase stradanje za mene, tako da se jos vecma obradovah.

8. Jer ako sam vas i razalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bejah raskajao: jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, razali vas.

<2 Kor. 2:4>

9. Ali se sad radujem, ne sto biste zalosni, nego sto se ozalostiste na pokajanje: jer se ozalostiste po Bogu, da od nas ni u cemu ne stetujete.

10. Jer zalost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nikada ne kaje; a zalost ovog sveta smrt donosi.

<1 Moj. 4:13> <2 Sam. 12:13> <Prop. 7:3> <Jer. 31:18> <Mat. 26:75> <Mat. 27:4> <Mar. 6:26>

11. Jer, gle, ovo samo sto se po Bogu ozalostiste, koliko ucini staranje medju vama? Kakvo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu zelju, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste cisti u delu.

<Jer. 50:4> <Zah. 12:10> <1 Tim. 5:20>

12. Jer ako vam i pisah, ne ovog radi koji je skrivio, niti onog radi kome je krivo ucinjeno, nego da se pokaze medju vama staranje nase za vas pred Bogom.

13. Zato se utesismo utehom vasom; a jos se vecma obradovasmo radosti Titovoj, jer vi svi umiriste duh njegov.

<Rim. 15:32> <1 Kor. 16:18>

14. Jer sto sam mu se za vas pohvalio, nisam se posramio; nego kako je sve istina sto govorismo vama, tako i pohvala nasa k Titu istinita bi.

<2 Sol. 1:4>

15. I srce je njegovo puno ljubavi k vama kad se opominje poslusanja svih vas, kako ste ga sa strahom i drhtanjem primili.

<2 Kor. 2:9> <Filib. 2:12>

16. Radujem se, dakle, sto se u svemu smem osloniti na vas.

<2 Sol. 3:4> <Filim. 1:8> <Filim. 1:21>