1. I odgovarajuci Isus opet rece im u pricama govoreci:

<Luka 14:16> <Otkr. 19:7> <Otkr. 19:9>

2. Carstvo je nebesko kao covek car koji nacini svadbu sinu svom.

3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htese doci.

4. Opet posla druge sluge govoreci: Kazite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dodjite na svadbu.

5. A oni ne marivsi otidose ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.

<Psal. 81:11>

6. A ostali uhvatise sluge njegove, izruzise ih, i pobise ih.

<1 Sol. 2:14>

7. A kad to cu car onaj, razgnevi se i poslavsi vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

<Isa. 10:5> <Jer. 51:20> <Dan. 9:26> <Luka 19:27>

8. Tada rece slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne bise dostojne.

<Mat. 10:11> <Luka 20:25> <Dela 13:46>

9. Idite dakle na raskrsce i koga god nadjete, dozovite na svadbu.

10. I izisavsi sluge one na raskrsca sabrase sve koje nadjose, zle i dobre; i stolovi napunise se gostiju.

<Mat. 13:38>

11. Izasavsi pak car da vidi goste ugleda onde coveka neobucenog u svadbeno ruho.

<Zah. 3:3> <2 Kor. 5:3> <Efes. 4:24> <Kol. 3:10> <Kol. 3:12> <Otkr. 3:4> <Otkr. 16:15> <Otkr. 19:8>

12. I rece mu: Prijatelju! Kako si dosao amo bez svadbenog ruha? A on ocute.

<Jov 31:14> <Rim. 3:19>

13. Tada rece car slugama: Svezite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde ce biti plac i skrgut zuba.

<Mat. 8:12> <Rim. 11:22>

14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.

<Mat. 20:16>

15. Tada otidose fariseji i nacinise vece kako bi Ga uhvatili u reci.

<Mar. 12:13> <Luka 20:20>

16. I poslase k Njemu ucenike svoje s Irodovcima, te rekose: Ucitelju! Znamo da si istinit, i putu Bozjem zaista ucis, i ne maris ni za koga, jer ne gledas ko je ko.

<Luka 20:21>

17. Kazi nam dakle sta mislis ti? Treba li dati harac cesaru ili ne?

18. Razumevsi Isus lukavstvo njihovo rece: Sto me kusate, licemeri?

19. Pokazite mi novac haracki. A oni donesose Mu novac.

20. I rece im: Ciji je obraz ovaj i natpis?

21. I rekose Mu: Cesarev. Tada rece im: Podajte dakle cesarevo cesaru, i Bozje Bogu.

<Mat. 17:25> <Luka 23:2> <Rim. 13:7>

22. I cuvsi divise se, i ostavivsi Ga otidose.

<Jov 5:13>

23. Taj dan pristupise k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitase Ga

<Mat. 3:7> <Mat. 16:6> <Mar. 12:18> <Luka 20:27> <Dela 4:1> <Dela 23:8> <1 Kor. 15:12> <2 Tim. 2:17>

24. Govoreci: Ucitelju! Mojsije rece: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov zenu njegovu i da podigne seme bratu svom.

<1 Moj. 38:8> <5 Moj. 25:5>

25. U nas bese sedam brace; i prvi ozenivsi se umre, i ne imavsi poroda ostavi zenu svoju bratu svom.

26. A tako i drugi, i treci, sve do sedmog.

27. A posle svih umre i zena.

28. O vaskrsenju dakle koga ce od sedmorice biti zena? Jer je za svima bila.

29. A Isus odgovarajuci rece im: Varate se, ne znajuci Pisma ni sile Bozje.

<Jovan 20:9> <2 Pet. 3:16>

30. Jer o vaskrsenju niti ce se zeniti ni udavati; nego su kao andjeli Bozji na nebu.

<Psal. 103:20> <Zah. 3:5> <1 Kor. 7:29> <Otkr. 5:11> <Otkr. 7:1> <Otkr. 7:11>

31. A za vaskrsenje mrtvih niste li citali sta vam je rekao Bog govoreci:

32. Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego zivih.

<2 Moj. 3:6> <2 Moj. 3:16> <Mar. 12:26> <Mar. 12:27> <Luka 20:37> <Dela 7:32> <Jevr. 11:16>

33. I cuvsi narod divljase se nauci Njegovoj.

<Mat. 7:28>

34. A fariseji cuvsi da posrami sadukeje sabrase se zajedno.

35. I upita jedan od njih zakonik kusajuci Ga i govoreci:

36. Ucitelju! Koja je zapovest najveca u zakonu?

37. A Isus rece mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dusom svojom, i svom misli svojom.

<5 Moj. 6:5> <5 Moj. 10:12> <5 Moj. 30:6> <Price 23:26> <Mat. 12:29> <Luka 10:27>

38. Ovo je prva i najveca zapovest.

39. A druga je kao i ova: Ljubi bliznjeg svog kao samog sebe.

<3 Moj. 19:18> <Mar. 12:31> <Rim. 13:9> <Gal. 5:14> <Jakov 2:8>

40. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.

<Mat. 7:12> <1 Tim. 1:5>

41. A kad se sabrase fariseji, upita ih Isus

<Mar. 12:35> <Luka 20:41>

42. Govoreci: Sta mislite za Hrista, ciji je sin? Rekose Mu: Davidov.

<Mat. 21:8>

43. Rece im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreci:

<2 Sam. 23:2> <Dela 2:30> <2 Pet. 1:21>

44. Rece Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok polozim neprijatelje Tvoje podnozje nogama Tvojim?

<Psal. 110:1> <Dela 2:30> <Dela 2:34> <1 Kor. 15:25> <Jevr. 1:13>

45. Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?

46. I niko Mu ne mogase odgovoriti reci; niti smede ko od tog dana da Ga zapita vise.

<1 Car. 10:1> <Mar. 12:34> <Luka 14:6>