1. I skupise se oko Njega fariseji i neki od knjizevnika koji behu dosli iz Jerusalima

<Mat. 15:1>

2. I videvsi neke od ucenika Njegovih da necistim, to jest, neumivenim rukama jedu hleb, ukorise ih.

3. Jer fariseji i svi Jevreji, ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, drzeci se onog sto im je ostalo od starih;

<Jovan 2:6>

4. I kad dodju s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i jos mnogo ima sto su primili te drze: peru case i zbanove i kotlove i klupe.

5. A potom pitahu Ga fariseji i knjizevnici: Zasto ucenici tvoji ne zive kao sto nam je ostalo od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?

6. A On odgovarajuci rece im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao sto je pisano: Ovi ljudi usnama me postuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.

<Isa. 29:13> <Jezek. 33:31> <Os. 8:2> <Mat. 15:8> <Jovan 5:42> <Titu 1:14> <Titu 1:16> <Jakov 2:14>

7. No zaludu me postuju uceci naukama, zapovestima ljudskim.

8. Jer ostaviste zapovesti Bozje, a drzite obicaje ljudske, pranje zbanova i casa; i druga mnoga takva cinite.

9. I rece im: Dobro ukidate zapovest Bozju da svoj obicaj sacuvate.

10. Jer Mojsije rece: Postuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrcu da umre.

<2 Moj. 20:12> <2 Moj. 21:17> <3 Moj. 20:9> <5 Moj. 5:16> <Price 20:20> <Mat. 15:4>

11. A vi kazete: Ako kaze covek ocu ili materi: Korvan, to jeste: prilog je cim bih ti ja mogao pomoci.

<Mat. 15:5> <Mat. 23:18> <1 Tim. 5:8>

12. I tako ne date mu nista uciniti, ocu svom ili materi svojoj,

13. Ukidajuci rec Bozju svojim obicajem koji ste postavili; i ovako mnogo kojesta cinite.

14. I dozvavsi sav narod rece im: Poslusajte mene svi, i razumite.

15. Nista nema sto bi coveka moglo opoganiti da udje spolja u njega, nego sto izlazi iz njega ono je sto pogani coveka.

<Dela 10:14> <Rim. 14:17> <1 Kor. 8:8> <1 Tim. 4:4> <Titu 1:15>

16. Ako ko ima usi da cuje neka cuje.

17. I kad dodje od naroda u kucu pitahu Ga ucenici Njegovi za pricu.

<Mat. 15:15>

18. I rece im: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da sta god u coveka spolja ulazi ne moze ga opoganiti?

19. Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje cisteci sva jela.

20. Jos rece: Sta izlazi iz coveka ono pogani coveka;

21. Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,

<1 Moj. 6:5> <1 Moj. 8:21> <Jov 14:4> <Jov 15:14> <Mat. 15:19> <Dela 8:22> <Gal. 5:19> <Titu 3:3>

22. Kradje, lakomstva, pakosti, zloce, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.

<Jezek. 20:24>

23. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane coveka.

24. I ustavsi odande ode u krajeve tirske i sidonske, i usavsi u kucu htede da niko ne cuje za Nj; i ne moze se sakriti.

<Mat. 15:21>

25. Jer cuvsi za Nj zena sto u njenoj kceri bese duh necisti, dodje i pade k nogama Njegovim.

26. A zena ta bese Grkinja rodom Sirofinicanka, i moljase Ga da istera djavola iz kceri njene.

27. A Isus rece joj: Stani da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima.

<Mat. 7:6> <Mat. 10:5> <Mat. 15:23> <Dela 13:46> <Rim. 9:4> <Efes. 2:12>

28. A ona odgovarajuci rece Mu: Da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.

29. I rece joj: Za tu rec idi; izadje djavo iz kceri tvoje.

<Is.N. 21:45> <Mat. 9:29> <Mar. 9:23> <1 Jov. 3:8>

30. I dosavsi kuci nadje da je djavo izasao, i kci lezase na odru.

31. I opet izadje Isus iz krajeva tirskih i sidonskih i dodje na more galilejsko u krajeve desetogradske.

<Mat. 15:29>

32. I dovedose k Njemu gluvog i mutavog, i moljahu Ga da metne na nj ruku.

<Mat. 9:32> <Luka 11:14>

33. I uzevsi ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u usi njegove, i pljunuvsi dohvati se jezika njegovog;

<Mar. 8:23> <Jovan 9:6>

34. I pogledavsi na nebo uzdahnu, i rece mu: Efata, to jeste: Otvori se.

<Mar. 6:41> <Jovan 11:33> <Jovan 11:41> <Jovan 17:1>

35. I odmah mu se otvorise usi, i razresi se sveza jezika njegovog i govorase lepo.

<Psal. 33:9> <Isa. 32:3> <Isa. 35:5> <Mat. 11:5>

36. I zapreti im da nikome ne kazuju; ali sto im vise On zabranjivase oni jos vise razglasavahu.

<Isa. 42:2> <Mar. 5:43> <Mar. 8:26>

37. I vrlo se divljahu govoreci: Sve dobro cini; i gluve cini da cuju i neme da govore.

<Isa. 29:18>