1. Sazvavsi, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim djavolima, i da isceljuju od bolesti.

<Mat. 10:1> <Mar. 3:13> <Mar. 16:17> <Jovan 14:12> <Dela 1:8> <Dela 3:6>

2. I posla ih da propovedaju carstvo Bozije, i da isceljuju bolesnike.

<Mat. 10:7> <Mar. 6:12> <Luka 10:1> <Luka 10:9>

3. I rece im: Nista ne uzimajte na put, ni stapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.

<Psal. 37:3> <Mat. 10:9> <Mar. 6:8> <Luka 10:4> <Luka 22:35>

4. U koju kucu udjete onde budite i odande polazite.

<Mat. 10:11> <Mar. 6:10>

5. I gde vas ne prime izlazeci iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedocanstvo na njih.

<Mat. 10:14> <Dela 13:51>

6. A kad izidjose, idjahu po selima propovedajuci jevandjelje i isceljujuci svuda.

<Mat. 9:24> <Dela 9:40>

7. A kad cu Irod cetvorovlasnik sta On cini, ne mogase se nacuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,

<Mar. 6:14>

8. A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.

<Mat. 16:14>

9. I rece Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva cudesa slusam? I zeljase Ga videti.

<Luka 23:8>

10. I vrativsi se apostoli kazase Mu sta su pocinili. I uzevsi ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvase Vitsaida.

<Mat. 14:13> <Mar. 6:30>

11. A narod razumevsi podje za Njim, i primivsi ih govorase im o carstvu Bozijem i isceljivase koji trebahu isceljivanja.

12. A dan stade naginjati. Tada pristupise dvanaestorica i rekose Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nadju jela, jer smo ovde u pustinji.

<Mar. 6:35> <Jovan 6:1> <Jovan 6:5>

13. A On im rece: Podajte im vi neka jedu. A oni rekose: U nas nema vise od pet hlebova i dve ribe; vec ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?

<4 Moj. 11:22> <2 Car. 4:42> <2 Car. 4:43> <Psal. 78:19>

14. Jer bese ljudi oko pet hiljada. Ali On rece ucenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.

15. I ucinise tako, i posadise ih sve.

16. A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavsi na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davase ucenicima da razdadu narodu.

17. I jedose i nasitise se svi, i nakupise komada dvanaest kotarica sto im pretece.

<Psal. 145:15>

18. I kad se jedanput moljase Bogu nasamo, s Njim behu ucenici, i zapita ih govoreci: Ko govore ljudi da sam ja?

<Mat. 16:13> <Mar. 8:27>

19. A oni odgovarajuci rekose: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.

<Mat. 14:2>

20. A On im rece: A vi sta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuci rece: Hristos Bozji.

<Mar. 8:29> <Jovan 1:41> <Jovan 1:49> <Jovan 6:69> <Rim. 10:9> <1 Jov. 4:14>

21. A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,

<Mat. 16:20>

22. Govoreci da Sin coveciji treba mnogo postradati, i da ce Ga staresine i glavari svestenicki i knjizevnici okriviti, i da ce Ga ubiti, i treci dan da ce ustati.

<Mar. 8:31> <Luka 18:31> <Luka 24:6>

23. A svima govorase: Ko hoce da ide za mnom neka se odrece sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.

<Mat. 10:38> <Mar. 8:34> <Luka 14:27>

24. Jer ko hoce dusu svoju da sacuva, izgubice je; a ko izgubi dusu svoju mene radi onaj ce je sacuvati.

25. Jer kakvu ce korist imati covek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?

<Psal. 49:6> <Mat. 16:26> <Mar. 8:36> <Dela 1:18> <Dela 1:25> <Otkr. 18:7>

26. Jer ko se postidi mene i mojih reci, njega ce se Sin coveciji postideti kad dodje u slavi svojoj i Ocevoj i svetih andjela.

<Mar. 8:38> <2 Tim. 2:12>

27. A zaista vam kazem: imaju neki medju ovima sto stoje ovde koji nece okusiti smrt dok ne vide carstvo Bozje.

<Mat. 16:28>

28. A kad prodje osam dana posle onih reci, uze Petra i Jovana i Jakova i izidje na goru da se pomoli Bogu.

<Mat. 17:1>

29. I kad se moljase postade lice Njegovo drugacije, i odelo Njegovo belo i sjajno.

<2 Moj. 34:29> <2 Moj. 34:35>

30. I gle, dva coveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.

<2 Car. 2:11> <Rim. 3:21>

31. Pokazase se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svrsiti u Jerusalimu.

<Psal. 17:15> <Filib. 3:21> <Kol. 3:4> <1 Jov. 3:2>

32. A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivsi se videse slavu Njegovu i dva coveka koji s Njim stajahu.

<Dan. 8:18> <Dan. 10:9> <Mat. 26:40> <Mat. 26:43> <Luka 22:45>

33. I kad se odvojise od Njega rece Petar Isusu: Ucitelju! Dobro nam je ovde biti; i da nacinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajuci sta govorase.

34. A dok On to govorase dodje oblak i zakloni ih; i uplasise se kad zadjose u oblak.

35. I cu se glas iz oblaka govoreci: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslusajte.

<2 Moj. 23:21> <5 Moj. 18:15> <5 Moj. 18:18> <Mat. 3:17> <Jovan 12:28> <2 Pet. 1:16>

36. I kad se cujase glas nadje se Isus sam. I oni ucutase, i nikom ne javise nista u one dane od onog sta videse.

<Mat. 17:9> <Mar. 9:8>

37. A dogodi se drugi dan kad sidjose s gore srete Ga mnostvo naroda.

<Mat. 17:14> <Mar. 9:14>

38. I gle, covek iz naroda povika govoreci: Ucitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:

39. I gle, hvata ga duh, i ujedanput vice, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;

40. I molih ucenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogose.

<Mar. 9:18>

41. I odgovarajuci Isus rece: O rode neverni i pokvareni! Dokle cu biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:

42. A dok jos idjase k Njemu obori ga djavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu necistom, i isceli momce, i dade ga ocu njegovom.

43. I svi se divljahu velicini Bozijoj. A kad se svi cudjahu svemu sto cinjase Isus, rece ucenicima svojim:

44. Metnite vi u usi svoje ove reci: jer Sin coveciji treba da se preda u ruke covecije.

<Mat. 17:22>

45. A oni ne razumese rec ovu; jer bese sakrivena od njih da je ne mogose razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu rec.

<Mar. 9:32> <Luka 2:50>

46. A udje misao u njih ko bi bio najveci medju njima.

<Mat. 18:1>

47. A Isus znajuci pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,

48. I rece im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji medju vama on je veliki.

<Mat. 18:5> <Mat. 23:11> <Mar. 9:37> <Mar. 10:43> <Jovan 12:44>

49. A Jovan odgovarajuci rece: Ucitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni djavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.

<4 Moj. 11:28> <Mar. 9:38>

50. I rece mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.

<Mat. 12:30> <Luka 11:23> <1 Kor. 12:3>

51. A kad se navrsise dani uzeca Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.

<Dan. 11:17> <Mar. 16:19> <Dela 1:2>

52. I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidose i dodjose u selo samarjansko da Mu ugotove gde ce nociti.

53. I ne primise Ga; jer videse da ide u Jerusalim.

<Jovan 4:4> <Jovan 4:9>

54. A kad videse ucenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekose: Gospode! Hoces li da kazemo da oganj sidje s neba i da ih istrebi kao i Ilija sto ucini?

<1 Car. 18:38> <2 Car. 1:10> <2 Car. 1:12> <Mar. 3:17> <Otkr. 13:13>

55. A On okrenuvsi se zapreti im i rece: Ne znate kakvog ste vi duha;

<Jov 2:10> <Rim. 10:2>

56. Jer Sin coveciji nije dosao da pogubi duse covecije nego da sacuva. I otidose u drugo selo.

<Mat. 9:13> <Jovan 3:17>

57. A kad idjahu putem rece Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti podjes.

<Mat. 8:19>

58. I rece mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin coveciji nema gde zakloniti glave.

59. A drugom rece: Hajde za mnom. A on rece: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.

<Mat. 8:21>

60. A Isus rece mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Bozije.

61. A drugi rece: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domasnjima svojim.

<1 Car. 19:20>

62. A Isus rece mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Bozije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

<Luka 17:31> <Filib. 3:13> <Jevr. 6:4>