1. A poglavar svestenicki rece: Je li dakle tako?

2. A on rece: Ljudi braco i oci! Poslusajte. Bog slave javi se ocu nasem Avraamu kad bese u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran,

<Dela 22:1>

3. I rece mu: Izidji iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dodji u zemlju koju cu ti ja pokazati.

<1 Moj. 12:1>

4. Tada izidje iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad zivite.

<1 Moj. 11:31> <Jevr. 11:8>

5. I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obrece mu je dati u drzanje i semenu njegovom posle njega, dok on jos nemase deteta.

<1 Moj. 12:7> <2 Moj. 6:7> <5 Moj. 6:10> <Nem. 9:8> <Nem. 9:24> <Psal. 105:8>

6. Ali Bog rece ovako: Seme tvoje bice dosljaci u zemlji tudjoj, i naterace ga da sluzi, i mucice ga cetiri stotine godina.

<1 Moj. 15:13> <2 Moj. 12:40> <Gal. 3:17> <1 Pet. 2:11>

7. I narodu kome ce sluziti ja cu suditi, rece Bog; i potom ce izici, i sluzice meni na ovome mestu.

<2 Moj. 3:12>

8. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest staresina.

<1 Moj. 17:9> <1 Moj. 21:2> <1 Moj. 25:26> <1 Moj. 29:31> <1 Dn. 1:34> <Mat. 1:2> <Gal. 3:15> <Gal. 3:17>

9. I staresine zavidjahu Josifu, i prodadose ga u Misir; i Bog bese s njim.

<1 Moj. 37:4> <1 Moj. 39:2> <Psal. 105:17>

10. I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim.

<1 Moj. 42:6> <1 Moj. 45:8> <1 Sam. 2:30> <Psal. 37:23> <Price 8:15>

11. A dodje glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalazahu hrane oci nasi.

12. A Jakov cuvsi da ima psenice u Misiru posla najpre oce nase.

<1 Moj. 42:1>

13. I kad dodjose drugi put, poznase Josifa braca njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu.

<1 Moj. 45:3>

14. A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet dusa.

<1 Moj. 45:9> <1 Moj. 45:13> <1 Moj. 46:27> <5 Moj. 10:22>

15. I Jakov sidje u Misir, i umre, on i ocevi nasi.

<1 Moj. 46:6> <1 Moj. 49:33> <2 Moj. 1:6>

16. I prenesose ih u Sihem, i metnuse u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu.

<1 Moj. 23:16> <1 Moj. 50:25> <2 Moj. 13:19>

17. I kad se priblizi vreme obecanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnozi u Misiru,

<1 Moj. 15:13>

18. Dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znase Josifa.

<2 Moj. 1:8>

19. Ovaj namisli zlo za nas rod, izmuci oce nase da svoju decu bacahu da ne zive.

20. U to se vreme rodi Mojsije, i bese Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kuci oca svog.

<2 Moj. 2:2>

21. A kad ga izbacise, uze ga kci Faraonova, i odgaji ga sebi za sina.

22. I nauci se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i bese silan u recima i u delima.

<Luka 24:19>

23. A kad mu se navrsivase cetrdeset godina, dodje mu na um da obidje bracu svoju, sinove Izrailjeve.

<2 Moj. 2:11>

24. I videvsi jednom gde se cini nepravda, pomoze, i pokaja onog sto mu se cinjase nepravda, i ubi Misirca.

25. Misljase pak da braca njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumese.

26. A sutradan dodje medju takve koji se behu svadili, i mirase ih govoreci: Ljudi, vi ste braca, zasto cinite nepravdu jedan drugom?

27. A onaj sto cinjase nepravdu bliznjemu ukori ga govoreci: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama?

<Luka 12:14> <Dela 4:7>

28. Ili i mene hoces da ubijes kao sto si juce ubio Misirca?

29. A Mojsije pobeze od ove reci, i posta dosljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina.

<2 Moj. 2:15> <4 Moj. 12:1>

30. I kad se navrsi cetrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske andjeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini.

<1 Moj. 48:16> <2 Moj. 3:2> <5 Moj. 33:16> <Isa. 63:9> <Zah. 13:7> <Jovan 1:14> <Titu 2:13>

31. A kad Mojsije vide, divljase se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu:

32. Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se bese uzdrhtao i ne smese da pogleda.

<1 Moj. 50:24> <2 Moj. 3:6> <2 Moj. 3:15> <Mat. 22:32> <Jevr. 11:16>

33. A Gospod mu rece: Izuj obucu svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojis sveta zemlja.

<Is.N. 5:15>

34. Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i cuh njihovo uzdisanje, i sidjoh da ih izbavim: i sad hodi da te posaljem u Misir.

35. Ovog Mojsija, kog ukorise rekavsi: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom andjela koji mu se javi u kupini.

<2 Moj. 14:19> <Dela 7:27>

36. Ovaj ih izvede ucinivsi cudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji cetrdeset godina.

<2 Moj. 12:41> <2 Moj. 16:1> <4 Moj. 20:1> <4 Moj. 20:16> <5 Moj. 6:21> <Psal. 78:12> <Psal. 95:9>

37. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vas podignuce vam proroka iz vase brace, kao mene: njega poslusajte.

<Mat. 3:16> <Mat. 17:5> <Mar. 9:7> <Jovan 18:37> <Dela 3:23>

38. Ovo je onaj sto bese u crkvi u pustinji s andjelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima nasim; koji primi reci zive da ih nama da;

<2 Moj. 19:3> <2 Moj. 21:1> <Isa. 63:9> <Jovan 1:17> <Rim. 3:2> <Gal. 3:19> <Jevr. 2:2>

39. Kog ne htese poslusati oci nasi, nego ga odbacise, i okrenuse se srcem svojim u Misir,

40. Rekavsi Aronu: Nacini nam bogove koji ce ici pred nama, jer ovom Mojsiju, koji nas izvede iz zemlje misirske, ne znamo sta bi.

<2 Moj. 32:1>

41. I tada nacinise tele, i prinesose zrtvu idolu, i radovahu se rukotvorini svojoj.

42. A Bog se okrenu od njih, i predade ih da sluze vojnicima nebeskim, kao sto je pisano u knjizi proroka: Eda zaklanja i zrtve prinesoste mi na cetrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?

<5 Moj. 17:3> <2 Car. 17:16> <Psal. 81:12> <Jer. 19:13> <Jezek. 20:25> <Amos 5:25> <Rim. 1:24> <2 Sol. 2:11>

43. I primiste cador Molohov, i zvezdu boga svog Remfana, kipove koje naciniste da im se molite; i preselicu vas dalje od Vavilona.

44. Ocevi nasi imahu cador svedocanstva u pustinji, kao sto zapovedi Onaj koji govori Mojsiju da ga nacini po onoj prilici kao sto ga vide;

<2 Moj. 25:40> <Jevr. 8:5>

45. Koji i primise ocevi nasi i donesose s Isusom Navinom u zemlju neznabozaca, koje oturi Bog ispred lica nasih otaca, tja do Davida,

<Is.N. 3:14>

46. Koji nadje milost u Boga, i izmoli da nadje mesto Bogu Jakovljevom.

<1 Sam. 15:28> <1 Car. 8:17> <Psal. 78:68>

47. A Solomun Mu nacini kucu.

48. Ali najvisi ne zivi u rukotvorenim crkvama, kao sto govori prorok:

<2 Dn. 2:6> <Dela 17:24>

49. Nebo je meni presto a zemlja podnozje nogama mojim: kako cete mi kucu sazidati? Govori Gospod; ili koje je mesto za moje pocivanje?

<Psal. 11:4> <Isa. 66:1> <Mat. 5:34> <Otkr. 3:21>

50. Ne stvori li ruka moja sve ovo?

51. Tvrdovrati i neobrezanih srca i usiju! Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vasi oci tako i vi.

<Isa. 48:4> <Jezek. 44:9> <Luka 6:23> <Luka 11:48>

52. Kog od proroka ne proterase oci vasi? I pobise one koji unapred javise za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste;

<2 Dn. 36:16> <Jer. 26:15> <Jer. 26:23> <Mat. 23:34> <Luka 11:48> <Dela 3:14> <1 Sol. 2:15>

53. Koji primiste zakon naredbom andjeoskom, i ne odrzaste.

<2 Moj. 20:1> <Dela 7:38> <Gal. 3:19> <Jevr. 2:2>

54. Kad ovo cuse, rasrdise se vrlo u srcima svojim, i skrgutahu zubima na nj.

55. A Stefan buduci pun Duha Svetog pogleda na nebo i vide slavu Bozju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu;

56. I rece: Evo vidim nebesa otvorena i Sina covecijeg gde stoji s desne strane Bogu.

<Dan. 7:13> <Mat. 3:16>

57. A oni povikavsi glasno zatiskivahu usi svoje, i navalise jednodusno na nj.

58. I izvedavsi ga iz grada stadose ga zasipati kamenjem, i svedoci haljine svoje metnuse kod nogu mladica po imenu Savla.

<3 Moj. 24:16> <5 Moj. 13:9> <5 Moj. 17:7> <Jevr. 13:12>

59. I zasipahu kamenjem Stefana, koji se moljase Bogu i govorase: Gospode Isuse! Primi duh moj.

<Psal. 31:5>

60. Onda klece na kolena i povika glasno: Gospode! Ne primi im ovo za greh. I ovo rekavsi umre.

<Mat. 5:44> <Luka 6:28> <Luka 6:29> <1 Sol. 4:13> <Otkr. 14:13>