1. Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom i izdignutom, i skut Mu ispunjavase crkvu.

<1 Car. 22:19> <2 Car. 15:7> <Jezek. 1:26> <Jovan 12:41>

2. Serafimi stajahu vise Njega, svaki ih imase sest krila: dvema zaklanjase lice svoje i dvema zaklanjase noge svoje, a dvema letese.

<Jezek. 1:11> <Otkr. 4:8>

3. I vikahu jedan drugom govoreci: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove.

4. I zadrmase se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.

5. I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam covek necistih usana, i zivim usred naroda necistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim ocima.

<Jezek. 12:2> <Dan. 10:8> <Luka 5:8>

6. A jedan od serafima dolete k meni drzeci u ruci ziv ugljen, koji uze s oltara klestima,

<3 Moj. 16:12>

7. I dotace se usta mojih, i rece: Evo, ovo se dotace usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj ocisti se.

<Dan. 10:16>

8. Potom cuh glas Gospodnji gde rece: Koga cu poslati? I ko ce nam ici? A ja rekoh: Evo mene, posalji mene.

<1 Moj. 1:26>

9. A On rece: Idi, i reci tom narodu: Slusajte ali necete razumeti, gledajte ali necete poznati.

10. Ucini da odeblja srce tom narodu i usi da im otezaju, i oci im zatvori, da ne vide ocima svojim i usima svojim da ne cuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele.

11. A ja rekoh: Dokle, Gospode? A On rece: Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuce da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvim ne opusti,

<Isa. 13:12> <Isa. 24:3> <Mih. 2:4>

12. I dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pustos u zemlji.

<5 Moj. 28:64> <Isa. 10:23>

13. Ali ce jos biti u njoj desetina, pa ce se i ona zatrti; ali kao hrast ili brest, kojima i kad zbace lisce ostaje stablo, tako ce sveto seme biti njeno stablo.

<Rim. 11:5>