Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Opet tako iduci preko jedne planine nadje kurjaka gde se uhvatio u gvozdja. I kurjak kad ga vidi, rece mu: "Po Bogu da si mi brat! pusti me, ja cu tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo protri." On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo putujuci srete jednoga coveka, pa ga zapita: "\Za Boga brate! eda li si cuo kad od koga gde su dvori zmaja cara?" Ovaj ga covek lepo uputi kaze mu i vreme u koje valja da je tamo. Onda mu carev sin zahvali, pa podje unapredak i jedva jednom dodje u grad zmajev. Kad udje u zmajeve dvore, nadje svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se stanu razgovarati sta ce sad, kako ce se izbaviti. Najposle se dogovore da beze. Brze bolje spreme se na put, sednu na konje pa bezi. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dodje; kad udje u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: "Sta cemo sad? ili cemo jesti i piti ili cemo terati?" Konj mu odgovori: "Jedi i pij, stici cemo ih, ne staraj se." Kad zmaj ruca, onda sedne na konja pa teraj za njima, i za tili cas ih stigao. Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu rece: "Ti idi s Bogom, sad ti prastam za ono sto si mi u podrumu dao vode; ali se vise ne vracaj ako ti je zivot mio." On siromah podje malo, ali ne mogavsi srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nadje caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videse i sastase, pocese se opet razgovarati kako bi pobegli. Onda rece carev sin njojzi: "Kad dodje zmaj, pitaj ti njega gde je dobio onoga konja, pa ces mi kazati, da i ja trazim onakoga, ne bismo li mu kako utekli. "\S otim otide iz dvora. Kad zmaj dodje kuci, ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od svasta se s njime razgovarati; pa mu najposle rece: "Ala imas brza konja! Gde ga dobi? tako ti Boga!" A on joj odgovori: "E gde sam ja dobio, onde ne moze svak dobiti. U toj i u toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja za jaslama da ne znas koji je od koga lepsi. A ima jedan u budzaku konj kao da je gubav, tako se cini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije, moze u nebesa ici. Ali ko hoce da dobije od babe konja, valja da sluzi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i zdrebe, pa tu kobilu i zdrebe valja cuvati tri noci, ko za tri noci sacuva kobilu i zdrebe, baba mu da konja da bira kojega hoce. A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sacuva kobile i zdrebeta, on je izgubio glavu." Sutradan kad zmaj otide od kuce, carev sin dodje, pa mu ona kaze sve sta je cula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i dosavsi k njoj rece joj: "Pomozi Bog bako!" A ona mu prihvati Boga: "Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?" On joj rece: "Rad bih u tebe sluziti." Onda mu baba rece: "Dobro sinko. Za tri dana ako mi sacuvas kobilu, dacu ti konja koga god hoces; ako li ne sacuvas, uzecu ti glavu." Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako vikao: "Daj baba glavu." Baba mu ovo sve pokaze, pa mu rece: "Vidis, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sacuvati." Ali se carev sin od toga ne poplasi, nego ostane kod babe da sluzi. Kad bude u vece usedne on na kobilu la u polje a zdrebe trci uz kobilu." Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoci on zadrema na kobili i zaspi, a kad se probudi, a on opkoracio nekaku kladu pa sedi na njoj i drzi ular u rukama. Kako to vidi, prepadne se pa skoci da trazi kobilu, i tako trazeci je udari na nekaku vodu. Kad je vidi, onda se seti one ribice sto je iz lokve u vodu bacio, pa izvadivsi iz marame onu njezinu ljusku, protre je malo medju prstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode: "Sta je pobratime?" A on joj odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A ribica mu rece: "Evo je medju nama, stvorila se riba a zdrebe ribic; nego udri ularom po vodi i reci: dura babina kobila!" Onda on udari ularom po vodi govoreci: "Dura babina kobila!" A ona odmah postane kobila kao sto je i bila i izidje sa zdrebetom na obalu. Onda je on zaulari i uzjase pa kuci, a zdrebe uz kobilu. Kad dodje kuci, baba njemu da jesti, a kobilu uvede u konjusnicu, pa sve zaracem: "U ribe kurvo!" A kobila joj odgovori: "Ja sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijatelji pa me prokazase." Onda opet baba: "A ti u lisice!" Kad bude pred noc, on usedne na kobilu, pa u polje a zdrebe trci uz kobilu. Tako je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoci, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se prene, a on opkoracio nekaku kladu pa sedi na njoj i drzi ular u rukama. Kad to vidi prepadne se pa skoci da trazi kobilu. Ali mu odmah padne na pamet sto je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisicju dlaku, i protre je, a lisica u jedan put te predanj: "Sta je pobratime?" A on odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A lisica mu odgovori: "Evo je medju nama, stvorila se lisica a zdrebe lisicic; nego udri ularom o zemlju pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularom o zemlju govoreci: "Dura babina kobila!" a kobila postane kobila kao sto je i bila i u jedan put se sa zdrebetom obri pred njim. Onda je on zaulari i uzjase pa kuci a zdrebe uz kobilu. Kad dodje kuci, baba mu iznese rucak, a kobilu odmah uvede u konjusnicu, pa sve zaracem govoreci: "U lisice kurvo!" A ona joj odgovori: "Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji, pa me prokazase." Onda opet baba: "A ti u kurjake!" Kad bude pred noc, carev sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a zdrebe trci uz kobilu. Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoci, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on opkoracio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drzi u rukama. Kad to vidi, prepadne se poskoci da trazi kobilu; ali mu odmah padne na pamet sto je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjacju dlaku, i protre je, a kurjak u jedan put te predanj: "Sta je pobratime?" A on mu rece: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A kurjak mu rece: "Evo je medju nama, stvorila se kurjacica a zdrebe kurjacic; nego udri ularom o zemlju, pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularem o zemlju govoreci: "Dura babina kobila!" a kobila postane kobila kao sto je i bila i u jedan put se sa zdrebetom obri pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjase pa kuci, a zdrebe uz kobilu. Kad dodje kuci, baba mu da rucak, a kobilu uvede u konjusnicu pa sve zaracem govoreci: "U kurjaka kurvo!" A kobila joj odgovori: "Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazase." Onda baba izadje na polje a carev joj sin rece: "E baba, ja sam tebe sluzio posteno, sad mi daj sto smo pogodili." Baba mu odgovori: "\Sinko, sto je pogodjeno ono valja da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoces." A on rece babi: "Ta sta cu birati, daj mi onoga iz budzaka, gubavog, za mene nisu lepi." Onda ga baba stane odvracati: "Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!" Ali on jednako ostane na svome govoreci: "Daj ti meni koga ja hocu, tako je pogodjeno." Baba ne imajuci kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa podje vodeci konja na ularu. Kad ga odvede u jednu sumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrci, a on poleti bas kao tica, i za tili cas donese ga pred zmajeve dvore. Carev sin kako udje unutra, odmah rece carici: "\Spremaj se sto brze." I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati. Posle malo kad zmaj dodje i vidi da carice nema, rekne svome konju: "Sta cemo sad? ili cemo jesti i piti ili cemo terati?" A konj mu odgovori: "Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, ne ces ga stici." Kad to zmaj cuje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brze trci, ali im konj odgovori: "Ne bojte se, ne treba bezati." Kad jedan put, ali zmaj vec da ih stigne, onda konj pod zmajem povice konju pod carevim sinom i caricom: "\Za Boga brate, pricekaj me, hocu da crknem tebe vijajuci." A ovaj mu odgovori: "A sto si lud te nosis tu alu. Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom." Kad to cuje konj pod zmajem, a on mahne glavom i snagom, a nogama uvreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na komade, a konj se s njima udruzi. Onda carica usedne na ovoga konja, i tako otidu sretno u njezino carstvo i onde ostanu carujuci do svoga veka.