Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan car pa imao tri kceri, i jednako ih drzao u potaji da nisu nikad na polje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek sto se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese. Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa brze poslje sluge na sve strane da ih traze, a posto se sluge vrate i kazu da ih nigde nisu mogle naci, car se razboli i od zalosti umre. Iza cara ostane carica trudna, i kad dodje vreme da se breme ima, ona rodi musko cedo, i nadene mu ime Stojsa. Kad Stojsa malo poodraste, on nastane junak da je malo onakih bilo. Kad mu bude osamnaest; godina, zapita mater svoju: "\Za Boga, majko, kako ti nisi vise dece rodila do samo mene?" A ona uzdahne i zaplace se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kceri pa da ih je nestalo, bojeci se da ne bi Stojsa tumario u svet da ih trazi; i tako da ne bi i njega izgubila. Ali on kad vidi majku gde place, navali jos vecma i stane je zaklinjati da mu kaze sto je. Onda mu mata pripovedi sve po redu kako je imala tri kceri kao tri ruze, i kako ih je nestalo, i kako su ih trazili uzalud na sve strane. Stojsa kad saslusa mater svoju, rece joj: "Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih trazim." Mati kad to cuje, udari se rukama u prsi: "Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!" pa ga stane odvracati i moliti da ne ide, kazujuci mu kako je to bilo davno i Bog zna jesu li vec i zive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj rece: "Kazi mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oruzje sto je pasao, gde li mu je konj sto ga je jahao." Onda mati videci da se Stojsa okaniti ne ce, rece mu da mu je otac kad je video toliku zalost, pustio konja u ergelu a oruzje na tavan bacio. Stojsa odmah nadje na tavanu oruzje sve prasno i zardjalo, ali ga on lepo ocisti i uredi te sine kao novo kovano; pa onda otide u ergelu i nadje ocina konja, pa ga dovede kuci i uvede u podrume i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit. Kad se Stojsa vec spremi da ide, rece materi: "Imas li, majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da Bog te ih nadjem, da bi mi verovale da sam im brat?" Mati mu placuci odgovori: "Ima, hrano moja, tri marame sto su one svojim rukama vezle," pa mu iznese marame i da. Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da trazi svoje sestre. Iduci tako po svetu dugo vremena, dodje jedan put pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna cesma s koje je sav grad nosio vodu. Stojsa kad dodje na onu cesmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori pokrivsi se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. U tome dodje jedna gospa po vodu i opazi Stojsu kraj cesme u hladu. Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, po tom toceci vodu jednako je unj gledala, i posto natoci vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala. Stojsa to opazi pa je zapita: "Sto je, snaho, sto me tako gledis? Ili davno nisi videla coveka ili se u sto upoznajes?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu sto sam je svojom rukom vezla." Onda Stojsa ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu kaze da je carska kci iz toga i iz toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri. Kad to cuje Stojsa odmah joj se pokaze: "Ja sam tvoj brat. Mozes li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihor odneo?" A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: "\Slatki brate! mi smo sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas drze svaki u svome dvoru." Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doceka i ugosti, a kad bude pred noc, ona mu rece: "Brate, sad ce doci ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sila, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se." A Stojsa joj odgovori: "\Sestro moja, kazi ti meni sta je njegov obrok." Onda ga sestra odvede u drugu sobu, kad tamo, ali vo pecen, pecka hleba i akov vina," eto to mu je obrok" rece sestra, a Stojsa kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoci na noge i rece: "Aha, sestro, da bijase jos!" Kad Stojsa tako vecera, rece mu sestra: "\Sad ce zmaj baciti buzdovan pred kucu da se zna da ide kuci." Tek sto ona to rece, a buzdovan zauji vise kuce, a Stojsa brze istrci pred kucu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti nego ga doceka u ruke pa ga zavitla preko zmaja cak na drugi hatar. Kad zmaj to vidi, zacudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kuci. Kad dodje pred dvor, izidje careva kci predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat". Zmaj je opet zapita: "A sta je dosao?" A ona mu odgovori: "Dosao da me vidi." Onda zmaj srdito rece: "Bre nije on dosao da te vidi, nego da te vodi." Cujuci Stojsa iz dvora ovaj razgovor izidje i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega, a Stojsa ga doceka te se uhvate u kostac pa se ponesi. Jedan put Stojsa obori zmaja i pripusi ga, pa mu rece: "Sta ces sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti meni pod kolenima kao ja tebi, ja bih znao sta bih." A Stojsa mu rece: "Ja tebi ne cu nista," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i ucini veselje za nedelju dana. Kad prodje nedelja dana, zapita Stojsa zmaja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda ce ici dok ne nadje grad, gde su dvori drugoga zmaja, a onde rece mu da ce cuti za trecega. Posle toga opravi se Stojsa na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa podje k drugome zmaju. Tako putujuci dodje pod jedan grad, i pred gradom nadje jednu cesmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojsa se onde napije vode pa legne malo u hlad da se odmori pokrivsi se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vreme postoji, al eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda Stojsu i maramu, a ona uzdahne, po tom toceci vodu jednako je unj gledala, i posto natoci vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojsa to opazi pa je zapita: "Sto je, snaho, sto me tako gledis? Ili davno nisi videla coveka ili se u sto upoznajes?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu sto sam je svojom rukom vezla." Onda Stojsa skoci na noge pa joj se odmah pokaze da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge sestre. A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doceka i ugosti, a kad bude pred noc, ona mu rece: "Brate, sad ce doci ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A Stojsa joj odgovori: "\Sestro moja, kazi ti meni sta je njegov obrok?" Ona ga onda odvede u drugu sobu, kad tamo, a to dva vola pecena, dve pecke hleba i dva akova vina, "eto to mu je obrok" rece sestra Stojsi, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoci na noge i rece: "Aha, sestro, da bijase jos!" Kad Stojsa tako vecera, rece mu sestra: "\Sad ce pasti buzdovan pred kucu cak iz drugoga hatara, da se zna da ide zmaj." Tek sto ona to rece, a buzdovan zauji vise kuce, a Stojsa brze istrci pred kucu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti, nego ga doceka u ruke pa zavitla njim cak na treci hatar.