Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Zmaj kad to vidi, zacudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kuci. Kad dodje pred kucu, izidje careva kci predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u kuci?" A ona mu odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A sta je dosao?" A ona odgovori: "Dosao da me vidi." Onda zmaj srdito rece: "Nije on dosao da te vidi, nego da te vodi. "Cujuci Stojsa iz dvora ovaj razgovor, izidje i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojsa ga doceka pa se uhvate u kostac te se ponesi. Najposle Stojsa obori zmaja i pripusi ga, pa mu rece: "Sta ces sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti meni pod kolenima kao sto sam ja tebi, ja bih znao sta bih radio " A Stojsa mu rece: "Ja tebi ne cu nista", pa ga pusti, a zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana. Kad prodje nedelja dana, zapita Stojsa zmaja i za trecega zeta, i zmaj ga uputi kud ce ici dok ne nadje grad gde su dvori i trecega zeta. Posle toga opravi se Stojsa na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa podje da trazi trecega zmaja. Iduci tako dugo vremena, dodje opet pod jedan grad i pred gradom nadje jednu cesmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojsa se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokrivsi se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vremena za tim prodje, al eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojsu i maramu, a ona uzdahne, po tom toceci vodu jednako je unj gledala, i posto natoci vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojsa to opazi pak je zapita: "Sto je, snaho, sto me tako gledis? Ili davno nisi videla coveka, ili se u sto upoznajes?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu sto sam je svojom rukom vezla." Stojsa kad to cuje, skoci na noge, pa joj se odmah pokaze da je njezin brat, i pripovedi joj kako je vec bio u drugih sestara. Ona kad vidi brata, brizne plakati pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo doceka i ugosti, a kad bude pred noc, onda mu rece: "Brate, sad ce doci ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A Stojsa joj odgovori: "\Sestro moja, kazi ti meni sta je njegov obrok." Ona ga onda odvede u drugu sobu; kad tamo, a to tri vola pecena, tri pecke hleba i tri akova vina, "eto to mu je obrok" rece sestra Stojsi, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoci na noge i rece: "Aha, sestro, da bijase jos!" Kad Stojsa tako vecera, rece mu sestra: "\Sad ce pasti buzdovan pred kucu cak iz trecega hatara, to je znak da ide zmaj." Tek sto ona to rece, a buzdovan zauji vise kuce, a Stojsa brze istrci pred kucu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti, nego ga doceka u ruke pa zavitla njim cak na cetvrti hatar. Kad zmaj to vidi, zacudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" Pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kuci. Kad dodje pred dvor, izidje careva kci predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A sta je dosao?" A ona mu odgovori: "Dosao da me vidi." Onda zmaj srdito rece: "Nije on dosao da te vidi, nego da te vodi." Cujuci Stojsa iz dvora ovaj razgovor, izidje i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na njega, a Stojsa ga doceka te se uhvate u kostac pa se ponesi. Jedan put Stojsa obori zmaja i pripusi na zemlju, pa mu rece: "Sta ces sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti pod mojim kolenima kao ja sto sam pod tvojim, ja bih znao sta bih radio." Onda mu Stojsa rece: "Ja tebi ne cu nista," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku pa ga uvede u dvor i stanu se veseliti za nedelju dana. Jedan put izidju u setnju, i segajuci se opazi Stojsa u avliji jednu veliku jazbinu otisla pod zemlju, pa onda rece: "A sta je to, zete? Kako mozes u svome dvoru trpeti toliku propast? Za sto to ne zaronis?" Zmaj mu odgovori: "E moj sura, ne mogu ti od sramote ni kazati sta je to. Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama cesto ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i sto utece u ovu jazbinu ono ostane." Onda mu rece Stojsa: "Hajde zete, da udarimo nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli." A zmaj odgovori: "Ja ne smem ni po sto pre roka." Kad Stojsa vidi da oni ne smeju da udare, onda se on sam digne da trazi cara zmajevskoga. Posto jedva jedan put napita, dodje pred dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. Onda zapita dvorane sta onaj zec navrh dvora radi. A dvorani mu odgovore: "Da se ko nadje da skine onoga zeca, zec bi se sam zaklao, sam oderao, sam isekao, sam pristavio, pa se sam skuvao; ali to ne sme niko uciniti za svoju glavu." Stojsa kad to cuje, on uzleti na konju pa skine zeca, a zec se sam odmah zakolje, sam se odere, sam isece i sam se pristavi k vatri. Onda Stojsa izidje na zmajev cardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide sta ucini, stanu mu govoriti da bezi: "Bezi, junace, kud te dvoje oci vode, dok nije dosao zmaj, jer ces zlo proci ako te zatece." A Stojsa im odgovori: "Sta ja marim za vasega zmaja, neka dodje nek se najede zeca." Kad malo cas, eto ti zmaja; kako dodje odmah opazi da zeca nema pa povice na dvorane: "Ko je to uradio?" A oni mu kazu: "Dosao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na cardaku." Onda im zmaj rece: "Idite i kazite mu nek mi ide iz dvora, jer ako mu dodjem, ne ce mu ni kost s koscu ostati." Dvorani izidju na cardak k Stojsi pa mu kazu sta veli zmaj, a Stojsa se osece na njih: "Idite kazite zmaju, ako mu je zao zeca, neka mi izidje na mejdan." Kad oni to kazu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti s na cardak, a Stojsa ga doceka, pa se ponesi: niti se Stojsa daje oboriti, niti moze zmaja da obori; najposle rece Stojsa zmaju: "Kako ti je ime?" A zmaj mu odgovori: "Moje je ime Mladen." Onda mu Stojsa rekne: "I ja sam najmladji u oca i majke;" pa se onda puste i zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da ce bratinski ziveti. Posle nekoga vremena rece Stojsa zmaju: "Sta cekas one zmajeve sto beze u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i prije roka." Zmajevski car pristane, i tako podju njih dvojica, da udare na zmajeve. Kad ona tri brata zmaja cuju da se Stojsa udruzio i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplase pa skupe silnu vojsku, te izidju s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteku u onu jazbinu. Onda ova dvojica brze vuci slamu, pa guraj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojsa opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu drzavu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dodju k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka.