Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan siromah covek, pa se pribije u nekakva bogata coveka da sluzi bez pogodbe. Tako je sluzio godinu dana, a kad se navrsi godina, on dodje gospodaru svome i zaiste da mu plati sto misli da je zasluzio. Gospodar izvadi jedan novcic pa mu rece: "Na, to ti je sluzba." Sluga uzme onaj novcic, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad dodje na potok rece sam u sebi: "Boze milostivi! sta je to da sam zasluzio samo jedan novcic za celu godinu dana? Ali Bog zna jesam li i toliko zasluzio. Evo cu sad da ogledam: bacicu ovaj novcic u vodu, pa ako ne potone, onda sam ga zasluzio, ako li potone, nisam ga zasluzio." Pa se onda prekrsti govoreci: "Boze milostivi! ako sam zasluzio ovaj novcic, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." To rekavsi baci novcic u potok, a novcic odmah potone na dno. Onda se on sagne te izvadi novcic iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreci: "Gospodaru! evo ti novcic natrag, ja ga jos nisam zasluzio, nego cu te sluziti jos jednu godinu dana." I tako stane na novo sluziti, i kad se opet navrsi godina dana, on dodje gospodaru i zaiste, da mu plati sto misli da je zasluzio. Gospodar opet izvadi novcic pa mu rece: "Na, to ti je sluzba." On uzme novcic i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novcic u potok govoreci: "Boze, milostivi! ako sam ga pravo zasluzio, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." Kako ga baci u vodu, a novcic odmah padne na dno, a on se sagne, te ga izvadi pa opet odnese gospodaru govoreci: "Evo ti, gospodaru, novcic natrag, jos ga nisam zasluzio, nego cu jos jednu godinu da te sluzim." Tako opet pocne sluziti, pa kad izidje i treca godina, on otide gospodaru i zaiste da mu plati sto misli da je zasluzio. Gospodar mu opet da novcic, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi jeli ga sad zasluzio. Kad dodje na potok, prekrsti se pa baci novcic u vodu govoreci: "Boze milostivi! ako sam zasluzio ovaj novcic, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." Kad novcic padne u vodu, pocne plivati povrh vode. Onda on veseo uzme iz vode novcic, i metne ga u dzep, pa otide u sumu i nacini malu kolebinu, i onde stane ziveti. Posle nekoga vremena cuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiji preko mora cak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novcicem k njemu, i stane ga moliti da bi mu kupio sto u drugome carstvu za njegov novcic. Gospodar se obeca i uzme njegov novcic, pa podje na put. Putujuci tako nadje kraj mora nekaku decu koja su bila iznela macka da ga ubiju i u more bace. Kad on to vidi, pritrci k njima, pa ih zapita: "Sta je to deco?" A oni mu odgovore: "Cini stetu, pa hocemo da ga ubijemo." Onda on izvadi onaj novcic svojega negdasnjega sluge, pa im pruzi da mu dadu macka. Deca to jedva docekaju, pa uzmu novcic a trgovcu dadu macka. On odnese macka na galiju pa podje dalje putovati; i tako putujuci jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da za tri meseca nije mogla izaci na svoj pravi put. Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je, i posavsi jos malo dalje, dodje pod jedan grad. Kad se cuje u gradu da je dosla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na veceru. Kad tamo, ali gospodar od galije ima sta i videti: misevi i pacovi trce na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrce na sto. Onda on rece domacinu: "\Za Boga, brate, sta je to?" A domacin mu odgovori: "Tako je, brate, uvek kod nas, da ne mozemo od toga zverinja na miru ni rucati ni vecerati. Jos kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam ne bi usi poizodgrizalo." Onda se gospodar od galije seti svoga za novcic kupljenoga macka, pa rece domacinu: "Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana." Domacin na to odgovori: "Brate, ako imas taku zverku, daj je ovamo, ja cu ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina sto kazes." Posle vecere otide gospodar od galije te donese svoga macka, i rece domacinu da lezu bez sanduka, ali oni opet ne smednu ni po sto, nego on sam ostane tako da spava. Onda on pusti macka, a macak kad opazi tolike mise i pacove pocne ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlaciti, a i misi i pacovi poznavsi ko je tu, stanu bezati kud koji. Kad u jutru dan osvane, i oni poustaju, ali nasred sobe velika gomila mrtvih miseva i pacova, a po sobi slabo je koji jos trcao, nego su izvirivali iz jama. A posle tri dana nije se mogao ni jedan ni videti. Onda domacin za macka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Po tom nas putnik podje s galijom kuci. Kad dodje kuci svojoj, dodje mu stari sluga njegov da ga pita sta mu je doneo za onaj novcic. Gospodar mu iznese jedan mermer kamen, lepo otesan na cetiri ugla, pa mu da: "Na, to sam ti kupio za novcic." Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u svoju kolebu te nacini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kuci, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli. Kad on to vidi, uplasi se pa otrci svome gospodaru i kaze mu: "Gospodaru, sta si ono ti meni dao? Ono nije moje, hodi da vidis." Gospodar dodje, i kad vidi kakvo je Bog cudo ucinio, onda mu rece: "Nije fajde, moj sinko! kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga." Pa mu da sve sto je god doneo na galiji, i da mu kcer svoju te se ozeni njome.