Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bila dva brata zajedno u kuci, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposlicio i gotovo jeo i pio. I Bog im da te steku u svacemu: u govedima, u konjma, u ovcama, u svinjama, u celama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: "Sto bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu sto drago!" I tako jedan put rece svome bratu: "Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u cemu ne pomazes, nego samo gotovo jedes i pijes. Ja sam naumio da se podelimo." Ovaj ga stane odvracati: "Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti imas sve u rukama i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradis." Onaj drugi ostane pri svome, i tako se privoli i ovaj pa mu rece: "Kad je tako, da ti je prosto, eto deli sam kako znas." Onda onaj podeli sve po redu pa svak svoje uzme preda se: neradin uzme za stoku govedara, za konje konjusara, za ovce ovcara, za koze kozara, za svinje svinjara, za cele kovandziju, pa im rece: "Ostavljam sve svoje dobro na vama i na Bogu;" pak stane ziveti kod kuce kao i predje. A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i predje, cuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromasi da vec nije imao ni opanaka nego isao bos. Onda rece u sebi: "Idem k bratu svome da vidim kako je u njega." I tako iduci naidje na livadi na stado ovaca; kad tamo a kod ovaca nema cobana nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu zicu. On nazvavsi joj "Pomozi Bog," zapita je cije su joj ovce, a ona mu odgovori: "Cija sam ja onoga su i ovce." A on je zapita: "A cija si ti?" Ona mu odgovori: "Ja sam tvoga brata sreca." Onda se on razljuti da joj rece: "A da gde je moja sreca?" Devojka mu odgovori: "Tvoja je sreca daleko od tebe." "A mogu li je naci?" zapita on, a ona mu odgovori: "Mozes, potrazi je." Kad on to cuje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ici da gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, razali mu se i zaplace: "Kamo se od toliko vremena?" Pa videci ga gola i bosa, odmah mu da jedre opanke i novaca. Posle toga posto su se nekoliko dana procastili, digne se onaj brat da ide kuci svojoj. Kako dodje kuci, uzme torbu na rame i u nju hleba, i stap u ruke, pa podje u svet da trazi svoju srecu. Putujuci tako dodje u jednu veliku sumu i iduci kroz nju nadje jednu sedu matoru devojcuru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne stapom te je opali po straznjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oci od krmelji, pa mu progovori: "Moli se Bogu sto sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka." Onda joj on rece: "A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?" A ona mu odgovori: "Ja sam tvoja sreca". Kad on to cuje stane se busati: "I ti li si moja sreca, Bog te ubio! Ko tebe meni dade?" A ona se odmah utece: "Mene je Usud tebi dao." On je onda zapita: "A gde je taj Usud?" A ona mu odgovori: "Idi pa ga trazi." I u taj je mah nestane. Onda covek podje da trazi Usuda. Iduci tako dodje do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kucu i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: "Ovde valja da je kako veselje ili slava," pa podje unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu vecera, a pored vatre sedi domacin. Covek onaj usavsi u kucu, nazove domacinu: "Dobar vece!" A domacin mu prihvati: "Bog ti dobro dao!" pa mu rece da sedne do njega, pa ga stave pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osiromasio, pa kako sad ide Usudu da ga pita za sto je siromah. Po tom zapita domacina za sto on toliko silno jelo gotovi, a domacin mu rece: "E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje druzine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ces videti kad stanemo vecerati sta ce raditi." A kad sednu vecerati, sve je grabilo jedno od drugoga, i onaj veliki kazan s jelom za tili cas prodje. Posle vecere dodje redusa te pokupi sve kosti na jedru gomilu pa ih baci za pec, a on se stane cuditi gde mlada baci kosti za pec, dok u jedan put izidju dve stare oklepane vesti, suhe kao aveta i pocnu sisati one kosti. Onda on upita domacina: "Sta ti je ono za peckom, brate?" A on mu odgovori: "Ono je, brate, moj otac i mati, kao da su se okovali na ovome svetu, ne htese crci jedan put ovoga sveta." Sutradan na pohodu rece mu domacin: "Brate, opomeni se i mene, ako gde nadjes Usuda, i zapitaj ga kakva je ovo nesreca, te ne mogu svoje druzine nikako da zasitim, i za sto mi otac i mati nikako ne umiru." On se obeca da ce ga pitati pa se oprosti s njime i podje dalje da trazi Usuda. Iduci tako posle dugoga vremena jedno vece dodje u drugo selo, pa se zamoli u jednoj kuci da ga prime na konak. Oni ga prime i upitaju ga kuda ide, a on im kaze sve po redu sto je i kako je. Onda mu oni pocnu govoriti: "\Za Boga, brate, kad tamo ides, pitaj i za nas za sto nam se goveda ne dadu nego sve natraske idu." On im se obrece da ce pitati Usuda, pak sutradan podje dalje. Iduci tako dodje na jednu vodu, pa pocne vikati: "O vodo! o vodo! prenesi me!" A voda ga upita: "Kuda ides?" A on joj kaze kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu rece: "Molim te, brate, pitaj Usuda za sto ja nemam roda u sebi." On obeca vodi da ce pitati, pa onda podje dalje. Iduci tako za dugo, najposle dodje u jednu sumu, i onde nadje jednoga pustinika, pa ga upita ne bi li mu mogao kazati sto za Usuda. Pustinik mu odgovori: "Idi ovud preko planine pa ces doci bas pred njegov dvor, ali kad izidjes pred Usuda, nista ne govori, nego stogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita." Covek zahvali pustiniku da podje preko planine. Kad dodje u Usudove dvore, ima sta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluskinje, sve se uzurbalo, a Usud sedi sam za gotovom sofrom pa vecera. Kad covek to vidi, sedne i on za sofru pa stane vecerati. Posle vecere legne Usud spavati, legne i on. Kad bude oko ponoci, stane strasno tutnjiti i iz tutnjave zacuje se glas: "O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko dusa, podaj im sta ces." Onda Usud ustane, pa otvori sanduk s novcima, i stane bacati po sobi sve same dukate, govoreci: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, vec mesto njih srednja kuca; ali i u njoj opet ima svega dosta. Kad bude pred vece, sedne Usud za veceru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reci. Posle vecere legnu spavati. Kad bude oko ponoci, pocne strasno tutnjiti, i iz tutnjave zacuje se glas: "O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko dusa, nego daj im sta ces." Onda Usud ustane, i otvori sanduk s novcima, ali nema dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat. Usud stane prosipati novce po sobi govoreci: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuce, nego mesto nje stoji manja, i tako je Usud svaku noc radio, a kuca mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolibica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj covek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan. Kad bude u vece, uzme Usud komad hleba, pa odlomi od njega polovinu te da i njemu. Tako veceraju, i posle vecere legnu spavati. Kad bude oko ponoci, opet pocne strasno tutnjiti, i iz tutnjave zacuje se glas: "O Usude! o Usude! danas se rodilo toliko i toliko dusa, podaj im sta ces." Onda Usud ustane i otvori sanduk, pa stane prosipati sve same dzidze i gde koji marjas nadnicarski vicuci: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao sto su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: "Sta si dosao?" On mu kaze sve po redu svoju nevolju i da je dosao da ga pita za sto mu je dao zlu srecu. Onda mu Usud rece: "Ti si video kako sam prvu noc dukate prosipao, i sta je posle bilo. Kako je meni bilo onu noc kad se ko rodio, onome ce onako biti do veka. Ti si se rodio sirotinjske noci, ti ces biti siromah do veka A tvoj se brat rodio sretne noci, on ce biti sretan do veka. Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazacu ti kako ces se pomoci. Ima u tvoga brata kci Milica; ona je srecna kao i otac joj. Kad otides kuci, a ti uzmi k sebi Milicu, pa stogod steces sve kazi da je njezino." Onda on zahvali Usudu, pa mu opet rece: "U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tome sto mu se celjad nikad ne mogu da nasite: izjedu na jedan obrok pun kazan jela, pa im je i to jos malo. A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osusili se kao aveti, a ne mogu da umru. On me je molio, Usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam sta bi to bilo." Onda mu Usud odgovori: "To je sve za to sto ne postuje oca i matere; njima baci iza pecke da jedu, a da ih metne u zacelje, pa prvu casu rakije i prvu casu vina njima da da, oni ne bi ni polak onoga jeli, i duse bi se one oprostile." Po tom on opet zapita Usuda: "U tome i u tome selu kad sam nocio u jednoj kuci, tuzio mi se domacin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraske idu; pa me molio da te pitam sta bi to bilo." A Usud mu odgovori: "To je za to sto on o krsnom imenu najgore zakolje, a da zakolje sto najbolje ima, sve bi se strkljala goveda." Onda ga on zapita i za vodu: "Sta bi to bilo da ona voda nema roda?" A Usud mu odgovori: "\Za to nema sto nije coveka nikad udavila; ali ne sali se, ne kazuj joj dok te ne prenese, jer ako joj kazes, odmah ce te udaviti." Onda on zahvali Usudu, pa podje kuci. Kad dodje na onu vodu, voda ga zapita: "Sta je kod Usuda?" A on joj odgovori: "Prenesi me, pak cu ti onda kazati." Po sto ga voda prenese, on potrci, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa povice: "O vodo! o vodo! nisi nikad coveka udavila, za to roda nemas." Kad voda to cuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on bezi, te jedva utece. Kad dodje u ono selo k onome coveku sto mu se goveda nisu dala, on ga jedva doceka: "Sta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?" On mu odgovori: "Jesam, i Usud kaze: kad slavis krsno ime, a ti zakoljes najgore, a da zakoljes sto najbolje imas, sve bi ti se strkljala goveda." Kad on to cuje, rece mu: "Ostani, brate, u nas, eto do nasega krsnog imena nema tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku." On ostane onde do krsnoga imena. Kad dodje krsno ime, domacin ubije najboljega junca, i od onoga casa marva se stane strkljati. Posle toga domacin mu pokloni petoro goveda, a on mu zahvali i podje dalje. Kad dodje u ono selo k onome domacinu sto je imao nesitu celjad, domacin ga jedva doceka: "Kako je, brate, za Boga! sta veli Usud?" A on mu odgovori: "Usud veli: oca i matere ne postujes, nego im bacas za pecku da jedu; a da ih metnes u zacelje, pa prvu casu rakije i prvu casu vina njima da dati, ne bi ti celjad ni pola toliko jela, a otac i mati bi ti se upokojili." Kad domacin to cuje, kaze zeni, a ona odmah umije i oceslja svekra i svekrvu, pa ih lepo preobuce, a kad dodje vece, domacin ih posadi u zacelje i prvu casu rakije i prvu casu vina njima das. Od toga casa ne mogose celjad ni polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se. Onda mu domacin da dva junca, a on mu zahvali pa podje kuci. Kad dodje u svoj zavicaj, stanu ga sretati poznanici i pitati: "Cija su ti to goveda?" A on svakome odgovarase: "Braco, Milice moje sinovice." Kako dodje kuci, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: "Daj mi, brate, Milicu da je moja. Vidis da nemam nikoga." A brat mu odgovori: "Dobro, brate, evo ti Milice." On uzme Milicu pa je odvede kuci, i posle toga stece mnogo, ali je za sve govorio da je Milicino. Jedan put izidje na njivu da obidje zito, a zito lepo, ne moze lepse biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: "Cije je to zito?" a on se prevari pa rece: "Moje." U koji mah on to rece, zito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrci za covekom: "\Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice". I tako se zito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srecan.