Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bila snaha i svekrva. Svekrva bijase lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi dosla kakva sirota pred kucu, svekrva bi je obravnicom oterala, a snaha bi svoj zalogaj siroti udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kuci, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: "Ovde mora biti kaka bubica," pak bi joj usula mleka. Sto je ona tako milostiva bila, svekrva je mrzila na nju, te bi je i gladju patila: zatvarala bi hleb od nje, i tako bi do dva po tri dava sirota gladovala. Jedan put svekrva se tesko razboli, i lezeci molila je Boga: kad umre da je pusta opet na ovaj svet, da ne da snasi kojekakim bitangama deliti. Kad umre i sahrane je, svet je jeo i pio na daci, a kad se razidje, snaha opere sudove, pa odnese pomije u valov svinjama, te uspe, pa onda ode te pusti svinje. Kad svinje dotrce valovu, grde, obilaze oko njega, a ne ce da piju pomija. Ona se stane cuditi sto im je, kad tamo, a to pomija ni kapi, a oko valova zemlja suha, nisu istekle! Sutradan u vece opet tako, i tako za sedam veceri. Kad bi osmo vece, ona kaze muzu da on uspe svinjama da jedu. Kad muz uspe, i pustivsi svinje kad vidi kako su izmrsavile, stane zenu grditi sto ih nije hranila, vec ih tako upustila da izmrsave. Onda mu ona pripovedi sta je i kako je, a on potrci valovu da vidi jeli prazan, kad tamo prazan! On se stane krstiti i cuditi sta bi to bilo! U taj mah njegova mati ispod valova progovori: "\Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota sto je uzdahnula kad sam je s vrata oterala onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome trnju lezim; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu se kuvam. A sto sam Boga molila da me salje s onoga sveta da kucu nadgledam da snaha bitangama ne deli, za to mi je sudjeno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama. A tvojoj zeni postavljene su tri od zlata trpeze, na njima sama ruza i bosiljak. Pitaj je hoce li mi dati jednu da se smirim." Muz onda otide zeni u kucu, te joj kaze sve sta je i kako je, a ona kad to cuje, dotrci k valovu da vidi svekrvu, pa kad je vidi kakva je izmucena, zaplace se, a svekrva je stane zaklinjati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako sudjeno: ako joj snaha udeli jednu trpezu, onda ce joj se pola greha oprostiti, i ne ce vise morati na ovaj svet dolaziti da sa svinjama jede. Snaha joj rece: "Ja tebi poklanjam sve tri trpeze: sto sam do sad cinila, neka je za tebe, a od sad da mi da Bog za sebe da zasluzim." Onda svekrve nestane, i nikad vise nije dolazila.