Napomena: U Becu 1853., Vuk Stefanovic Karadzic

Bila jedna devojka koja je imala madjiju, pa macija na nju mrzila da je ocima ne vidi za to sto je ona bila lepsa od macijine kceri koju je dovela. Pored macije omrzne na nju i njezin otac i stane je psovati i biti samo da bi zeni ugodio. Jedan put rekne njemu zena: "Hajde, covece, da mi ovu tvoju devojku posljemo u svet neka sebi srecu trazi." A on joj odgovori: "A kuda je znamo, zeno, poslati? kud je devojka sama pristala?" Ona mu rece: "Ti, covece, ako ne ces to uciniti, ja ne cu s tobom ziveti, nego ti nju sutra odmah vodi od kuce, pa je zavedi gde u sumu, odakle sama ne ce znati kuci doci, a ti se ukradi od nje pa bezi kuci." On siromah pristane na to i rekne joj. "Barem spremi joj sto na put, da ne umre prvi dan u sumi od gladi." Macija joj umesi pogacu, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u sumu, pa se ukrade od nje i vrati se kuci. Ona sirota ostavsi sama tumarala je citav dan po sumi, ali iz nje nikako nije mogla izici. U tome prispe i mrak i ona se popne na jedno drvo da prenoci, da je na zemlji ne bi izelo kako zverinje. I celu noc su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva ziva ostala. Kad ujutru svane, ona sidje s drveta i podje opet po sumi ne bi li kako iz nje izisla, ali suma sve gusca a kraja nikako. Kad se prikuci opet vece, i ona stane traziti zgodno drvo za nociste, dok u jedan put opazi gde se nesto kroz pomrcinu u sumi belasa. Ona pomisli ne ce li to srecom biti kakva kuca, pa podje onamo. I zaista nadje kucu lepu i veliku; vrata su bila otvorena, ona udje unutra, kad tamo, sobe ne moze lepse biti, i na astalu u jednoj sobi sveca gori. Ona pomisli da je to kuca kakvih pustaija, ali se nije strasila misleci u sebi: "Pustaija se boje samo bogati, ljudi, a ja ih se nemam za sto bojati; kazacu im da cu ih svasta slusati i raditi za onu koru hleba sto ce mi dati." Pa izvadivsi svoju pogacu iz torbe prekrsti se i stane jesti. Tek pocne jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za pogacom, a ona mu stane po malo mrviti. Ne postaja malo dodje i jedna mala vascica, stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi parcence pogace pa je uzme na krilo, pocne je milovati, i hraniti iz ruke. Za tim dodje i macka, ona i macki odlomi pogace pa joj da. Na jedan put cuje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu udje, ali lav odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pruzi i njemu pogace, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi pa pocne lava milovati i hraniti pogacom, dok u jedan put cuje zveku od oruzja, i htede od straha pasti, dok eto ti u sobu udje nekako stvorenje u medvedjoj kozi; petao, vaska, macka i lav otrce odmah predanj, i stanu se oko njega umiljavati i cicati od radosti. Ona sirota ni pomislila nije da je to covek, nego je mislila da je Bog zna kaka zverka i cekala je samo kad ce je spopasti i rastrgnuti. Al to strasno stvorenje skide sa lica medvedju kozu, i zbaci medvedjinu sa sebe, i sinu sva soba od njegovih zlatnih haljina. Devojka iza velikoga straha cisto se obeznani kad vidi u gosposkim haljinama prekrasnoga mladica. Ali on pristupi k njojzi, i rece joj: "Ne boj se, draga duso, nista; ja nisam nikakav rdjav covek, ja sam carski sin, pa kad hocu da lovim, dodjem ovamo, a ovu medvedjinu nosim da me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja covek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam kaka avet i bezi od mene; i u ovu kucu ne sme niko da udje, ni blizu nje prodje, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se plasila ovamo doci, valjada si znala da ja avet nisam?" Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj kuci nista nije znala, vec da je macija oterala, i sve redom iskaze kako je bilo. Kad on sve cuje, razali mu se zdravo, pa joj rece: "Macija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja hocu da te uzmem; hoces li poci za mene?" "Hocu" rekne ona. Sutradan on je odvede svome ocu u dvor, i tamo se vencaju. Posle nekoga vremena izmoli se ona da ide da vidi svoga oca, muz je pusti, i ona se obuce sva u zlato, pa dodje k ocu. Otac joj nije bio kod kuce, vec macija koja kad je vidi, uplasi se da nije pastorka dosla da joj se osveti, i potrci pred nju govoreci: "Vidis, ja sam te na tu srecu uputila." Pastorka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kcerju. Zdravo joj zao bude sto oca nije nasla kod kuce, ali polazeci dade i maciji dosta novaca. Macija za njom preteci pesnicom rekne: "Cekaj nesreco! ne ces ti sama tako ici, odmah sutra i moja ce kci." Kad u vece dodje joj muz, a ona pocne mu govoriti: "\Znas sta je, covece! ja velim neka ide i ova moja devojka u svet da trazi srecu, vidis, onu smo poslali, pa se ne vraca, moze biti da do sad zlato na njoj trepti." Covek uzdahne pa pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj kceri kolaca i pecenja pa je opravi sa ocem u sumu. Otac je zavede kao i onu prvu, pa ode kuci. Ona kad vidi da oca nema, pocne traziti put kuci, pa naidje na onu kucu u sumi odmah; udje unutra, kad vidi da nigde nikog nema u celoj kuci, zakljuca vrata, govoreci: "\Sam Bog da dodje ne cu mu otvoriti." Izvadi iz torbe pecenje i kolace pa metne na astal i pocne vecerati, al eto ti petla, vaske i macke, stanu se oko nje umiljavati da bi im sto dala, a ona kao besna: "Do djavola! nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama." Pa ih pocne tuci, a vaska stane drecati, a kad lav dreku cuje doleti, pa scepa devojku, i svu rastrgne. Sutradan dodje carski sin sa zenom u lov, ona odmah pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu parcad od nje te odnese maciji, i nadje svoga oca kod kuce, on se vrlo obraduje kad vidi svoju kcer za carskim sinom udatu. A kad cuje sta je sa zeninom kcerju bilo, zao mu bude, "ali joj je" rece "mati to zasluzila kod Boga, jer je na tebe badava mrzila. A eno je" veli "na bunaru, idem da joj kazem." Kad zena cuje sta je od njene kceri, ona pocne coveku govoriti: "Ja covece ne mogu tvoje kceri ocima gledati, vec hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne ces, ja cu sad skociti u bunar." "Pa skoci!" odgovori covek "ja svoga deteta ubiti ne mogu." "Dobro kad ne ces, i ja je gledati ne mogu." Pa skoci u bunar.