Napomena: U Becu 1870., Vuk Stefanovic Karadzic

Bio jedan car pa imao tri kceri. Dve starije uda za carske sinove, a na najmladjoj naumi da ostavi carstvo, jer je bila najlepsa. U toga cara bio je jedan sluga kojega su zvali Cela, jer je bio celav. Taj sluga nista drugo nije radio, nego samo po basci sto je trebalo, ali mu je basca tako bila uradjena kao da je u njoj radilo deset ljudi, i svi su se tome cudili. Careva je kci cesto gledala s pendzera u bascu i govorila u sebi: "Boze moj, kakva je to lepa basca i kako je uradjena, a radi je samo jedan covek, pa jos da je kakav, nego mali kao susica!" Jedno jutro careva kci gledajuci tako s pendzera i cudeci se, opazi Celu u basci pa mu progovori: "\Za Boga, Celo, kako mozes ti sam toliku bascu tako lepo raditi i drzati?" A on joj odgovori: "Gospodjo devojko! ako si rada znati, porani pobolje pa ces videti." Drugo jutro careva kci urani vrlo rano, i stane da gleda u bascu nejavljajuci ni ocu ni materi, kad ali Celi dosao zmajevit konj i doneo mu gosposko odelo i oruzje, i doveo uza se troje cetvoro celjadi te rade bascu, a Cela se obukao u ono odelo, te postao sa svim drugi: nije vise ni celav nego lep momak sto moze biti, pa uzjahao na onoga konja, te se sece po basci, a konj da se pomami pod njim: sve mu varnice iz nozdrva sevaju. Ona kako vidi Celu, zagleda se u njega, ali nije htela za dugo nikome kazati. Kad mnogi prosci stanu dolaziti i prositi je, ona najposle kaze da ne ce ni za koga nego za Celu. Car i carica kad to cuju, stanu je ruziti i huliti: "Kako bi ti za slugu posla, pa jos da je kakav, nego Cela. Hoces da nam sramotis carstvo." Ali ona to ne htedne ni slusati, nego rece: "Ili za njega ili ni za koga." Kad otac vidi da nista ne pomaze, obuce je u prostacko odelo i nacini je kao puku prostakinju, te je uda za Celu, pa im da iza grada malo zemlje, a Cela onde nacini bascu i u njoj kolebu, i stane ziveti s carevom kceri kao svaki bascovan, noseci zelen u grad i tako po stogod zasluzujuci. Ali kad je god hteo, mogao se pretvoriti u najlepsega coveka, samo je trebalo da zvizne, pa bi odmah dotrcao zmajevit konj i doneo gosposko odelo i oruzje. Tako je trajalo za neko vreme, ali na jedan put udare neprijatelji na Celinoga tasta sa dve strane, da nije znao kuda pre. Onda rece u sebi car: "One dve kceri sto sam udao za carske sinove, imam sad od njih pomoc, a ovu od koje sam se najvise nadao, dadoh za rdju." I tako car u velikoj brizi izda zapovest, da svako ide na vojsku stogod moze sablju pasati. Isle su vojske sve jedna za drugom pred neprijatelja, a glasovi caru jednako nesretni dolaze da vojska propada. Najposle podigne se car sam sobom da vidi, kako je tamo. Za njim podje i malo i veliko, a s njim i Cela na jednom konjicku. Svi su se Celi podsmevali govoreci: "\Sad ce dobro biti, ide Cela, on ce neprijatelja potrti i umiriti." Kad dodju tamo, stanu u logor, a i Cela za sebe sator nacini, i ostanu onde tri dana na miru. A cetvrti dan zapocne se boj. Sad Cela zvizne, a konj zmajeviti obri se pred njim. Cela odmah obuce one gosposke haljine sto mu je konj doneo, pripase sablju pa usedne na konja i odmah uleti u boj. Kako on uleti u boj, sva se neprijateljska vojska uzbuni: ne zna se ili vise on sece ili mu vise konj tlaci. I tako za tili cas vojska neprijateljska prsne i razbegne se kud koje. Odmah dodje glas caru pod sator da je u njegovoj vojsci bio junak koji je neprijatelja pobio i da neprijatelj iste mir. Car odmah zapovedi da taj junak dodje predanj i da iste sto hoce da ga daruje. Ovi prvi glasnici jos i ne odu da traze onoga junaka, a to dodju drugi i kazu da je to njegov Cela. Car se udivi kad to cuje, i nije hteo verovati: "Kad bi on bio, on bi dosao k meni."^ A Cela mu poruci: "Kad podjemo kuci, napored cu s njim jahati." Kad se posle toga ucini mir i podju natrag. Cela savije svoj sator i ono malo prtljaga, i metne na svoga konjicka, pa onda zvizne a konj se zmajevit obri pred njim. On obuce gosposko odelo i usedne na zmajevita konja pa podje s carem napored da ga svi vide da je on. Kad car vidi da je on, od radosti se zaplace i tako u radosti dodju kuci i onde car jos za zivota svoga preda Celi carstvo, te Cela postane car.