'Cirilica     Latinica     IPP     KASC  
Pregled Prvi Preth Sled Poslednji

 (Gorski Vijenac 8. dio)
 
 Vladika Danilo viđe da su se okupili svi, pa i on iziđe među njih.
 
 Vuk Mićunović
 
s509 Ne drži nas ovako, vladiko,
s510 no otrsaj ovoliko ljudstva.
s511 Svako gleda što će čut od tebe,
s512 a ti si se nešto zamrsio:
s513 nit' što zboriš niti nas otrsaš,
s514 u obraz si kao zemlja doša;
s515 sam se šetaš poljem bez nikoga,
s516 nit' što jedeš niti zaspat možeš.
s517 krupno nešto učiš u pameti, -
s518 zbili ti se snovi na Turčina, -
s519 a ja zebem od mnogo mišljenja.
 
 Vladika Danilo
 
s520 Slušaj, Vuče, i ostala braćo!
s521 Ništa mi se nemojte čuditi
s522 što me crne rastezaju misli,
s523 što mi prsa kipe sa užasom.
s524 Ko na brdo, ak' i malo, stoji
s525 više vidi no onaj pod brdom;
s526 ja poviše nešto od vas vidim -
s527 to je sreća dala al' nesreća.
s528 Ne bojim se od vražjega kota,
s529 neka ga je ka na gori lista,
s530 no se bojim od zla domaćega.
s531 Bijesna se bratstva isturčila;
s532 tek domaće napadnemo Turke,
s533 svoj svojega nikad puštat neće;
s534 razluči se zemlja na plemena,
s535 krvava se isklati plemena,
s536 vrag đavolu doći u svatove
s537 te svijeću srpsku ugasiti!
s538 Zlo se trpi od straha gorega.
s539 ko se topi hvata se za pjenu;
s540 nad glavom se nadodaju ruke!
 
 Knez Rade (brat vladičin)
 
s541 Što se mrči kada kovat nećeš?
s542 Što zbor kupiš kad zborit ne smiješ?
s543 Priđe si im s koca utekao,
s544 dabogda im skapa na čengele!
s545 Žališ nešto, a ne znaš što žališ;
s546 s Turcima ratiš, a Turke svojakaš,
s547 domaćima tobož da s' umiliš,
s548 a jednako, nemoj se varati!
s549 Kako bi im zapa, da te mogu,
s550 glavu bi ti onaj čas posjekli
s551 al' ti živu ruke savezali
s552 da te muče, da srce naslade.
s553 Vrana vrani oči ne izvadi;
s554 brat je Turčin svud jedan drugome.
s555 Nego udri dokle mahat možeš,
s556 a ne žali ništa na svijetu!
s557 Sve je pošlo đavoljijem tragom,
s558 zaudara zemlja Muhamedom.
 
 Vojvoda Batrić (knezu Radu)
 
s559 Imaš razlog, ali ne toliko.
s560 To se moglo sve ljepše kazati,
s561 da mu tako rane ne vrijeđaš
s562 i grkom ga ne otruješ tugom.
 
 Svi muče, niko ni u nos.
 
 Kolo
 
s563 Čašu meda jošt niko ne popi
s564 što je čašom žuči ne zagrči;
s565 čaša žuči ište čašu meda,
s566 smiješane najlakše se piju.
s567 Beg Ivan beg, junačko koljeno,
s568 boraše se kao laf s Turcima
s569 na sve strane u gore krvave.
s570 Polu zemlje Turci mu uzeše,
s571 no pošto je svu obliše krvlju
s572 i pošto mu brata izgubiše,
s573 zmaja ljuta vojvodu Uroša,
s574 na širokom polju Đemovskome.
s575 Žali Ivan brata jedinoga:
s576 žalije mu vojvode Uroša
s577 no obadva da izgubi sina;
s578 žalije mu vojvode Uroša
s579 no svu ovu zemlju što je izgubio;
s580 žalije mu vojvode Uroša
s581 nego oči da je izgubio, -
s582 da bi oči za brata Uroša!
s583 Junaku se češće putah hoće
s584 vedro nebo nasmijat grohotom.
s585 Ivan časom nazdravi osvete,
s586 svetim pićem, Bogom zakršćenim.
s587 B'jele vlase niz pleći prosuo,
s588 b'jela brada vije do pojasa;
s589 ruke stare, u njih mač i koplje,
s590 krvave mu ruke i oružje;
s591 koracima broji tursko trupje,
s592 skače starac kako hitro momče.
s593 Bože dragi, da ga san ne vara
s594 Te ovako starac uzletio?
s595 Sreća se ja stara probudila:
s596 u Karuče, na kraju Crmnice,
s597 od petnaest hiljadah Turakah
s598 ne pustiše živa nijednoga;
s599 i danas je pobjeno mramorje
s600 divne slave Crnojević-kneza.
s601 bog da prosti Uroševu dušu!
s602 Krasne žertve što joj učiniše.