Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Sveto Jevanđelje po Mateju, glava 13.
1. I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
<Mar. 4:1> <Luka 5:3>
2. I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i
sesti; a narod sav stajaše po bregu.
<1 Moj. 49:10> <Mat. 4:25> <Mat. 15:30> <Luka 5:3> <Luka 8:4>
3. I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da
seje.
4. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i
pozobaše ih;
5. A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah
iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
<Jezek. 11:19>
6. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
<Kol. 2:7>
7. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a
jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
<1 Moj. 26:12>
9. Ko ima uši da čuje neka čuje.
<Mar. 4:9>
10. I pristupivši učenici rekoše Mu: Zašto im govoriš u pričama?
<Luka 8:9>
11. A On odgovarajući reče im: Vama je dano da znate tajne carstva
nebeskog, a njima nije dano.
<Mat. 11:25> <Mat. 16:17> <Mar. 4:11> <1 Kor. 2:10> <1 Kor. 14:2> <Kol.
1:26>
12. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a koji nema, uzeće mu
se i ono što ima.
<Mat. 25:29> <Mar. 4:25> <Luka 8:18> <Luka 19:26>
13. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i čujući ne
čuju niti razumeju.
<Jezek. 21:4>
14. I zbiva se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete
čuti, i nećete razumeti; i očima ćete gledati, i nećete videti.
<Isa. 6:9> <Jezek. 12:2> <Mar. 4:12> <Luka 8:12> <Jovan 12:40> <Dela
28:26> <Rim. 11:8> <2 Kor. 3:14>
15. Jer je odrvenilo srce ovih ljudi, i ušima teško čuju, i oči su
svoje zatvorili da kako ne vide očima, i ušima ne čuju, i srcem ne
razumeju, i ne obrate se da ih iscelim.
<Zah. 7:11> <Jevr. 5:11>
16. A blago vašim očima što vide, i ušima vašim što čuju.
<Mat. 16:17> <Luka 2:29> <Luka 10:23> <Jovan 20:29> <Dela 26:18> <2 Kor.
4:6>
17. Jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici želeli
videti šta vi vidite, i ne videše; i čuti šta vi čujete, i ne
čuše.
<Jevr. 11:13> <1 Pet. 1:10>
18. Vi pak čujte priču o sejaču:
<Mar. 4:14> <Luka 8:11>
19. Svakome koji sluša reč o carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i
krade posejano u srcu njegovom: to je oko puta posejano.
<Luka 8:12> <2 Kor. 2:11>
20. A na kamenu posejano to je koji sluša reč i odmah s radosti primi
je,
<Isa. 58:2> <Jezek. 33:11> <Mar. 4:5> <Luka 8:13> <Jovan 5:35>
21. Ali nema korena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje
ili ga poteraju reči radi, odmah udari natrag.
<Mat. 11:6> <2 Tim. 1:15>
22. A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta i
prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.
<Jer. 4:3> <Mat. 19:23> <Mar. 10:23> <Luka 18:24> <1 Tim. 6:9> <2 Tim.
4:10>
23. A posejano na dobroj zemlji to je koji sluša reč i razume, koji
dakle i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan
po trideset.
24. Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao čovek koji
poseja dobro seme u polju svom,
25. A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po
pšenici, pa otide.
<Luka 10:19> <1 Pet. 5:8>
26. A kad niče usev i rod donese, onda se pokaza kukolj.
27. Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru! Nisi li ti
dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkuda dakle kukolj?
28. A on reče im: Neprijatelj čovek to učini. A sluge rekoše mu:
Hoćeš li dakle da idemo da ga počupamo?
29. A on reče: Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime
pšenicu.
30. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve; i u vreme žetve reći
ću žeteocima: Saberite najpre kukolj, i svežite ga u snoplje da ga
sažežem; a pšenicu svezite u žitnicu moju.
<Isa. 17:5> <Mat. 3:12> <Mat. 24:31> <1 Sol. 4:17> <2 Sol. 2:1>
31. Drugu priču kaza im govoreći: Carstvo je nebesko kao zrno
gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj,
<Isa. 2:2> <Mih. 4:1> <Mar. 4:30> <Luka 13:18> <2 Pet. 3:18>
32. Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je
od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na
njegovim granama.
<Jezek. 31:6>
33. Drugu priču kaza im: Carstvo je nebesko kao kvasac koji uzme žena
i metne u tri kopanje brašna dok sve ne uskisne.
<Luka 13:20>
34. Sve ovo u pričama govori Isus ljudima, i bez priče ništa ne
govoraše im:
35. Da se zbude šta je kazao prorok govoreći: Otvoriću u pričama
usta svoja, kazaću sakriveno od postanja sveta.
<Psal. 49:4> <Psal. 78:2> <Rim. 16:25> <1 Kor. 2:7> <Efes. 3:9>
36. Tada ostavi Isus ljude, i dođe u kuću. I pristupiše k Njemu
učenici Njegovi govoreći: Kaži nam priču o kukolju na njivi.
37. A On odgovarajući reče im: Koji seje dobro seme ono je Sin
čovečiji;
<Isa. 61:1>
38. A njiva je svet; a dobro seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su
zla;
<1 Moj. 3:15> <1 Moj. 12:3> <Psal. 22:27> <Isa. 49:6> <Os. 2:23> <Mih.
4:2> <Mal. 1:11> <Jovan 8:44> <Dela 13:10> <2 Pet. 2:14> <1 Jov. 3:7>
39. A neprijatelj koji ga je posejao jeste đavo; a žetva je posledak
ovog veka; a žeteoci su anđeli.
<Jezek. 7:2> <Joilo 3:13> <Otkr. 14:15>
40. Kao što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na
kraju ovog veka.
41. Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva
Njegovog sve sablazni i koji čine bezakonje.
<Mat. 24:31> <2 Pet. 2:1>
42. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
<Mat. 3:12> <Otkr. 20:10>
43. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog. Ko ima
uši da čuje neka čuje.
<Priče 4:18> <Dan. 12:3> <Otkr. 7:9>
44. Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši
čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje
ono.
<Priče 2:4> <Isa. 55:1> <Filib. 3:7> <Otkr. 3:18>
45. Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser,
46. Pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što
imaše i kupi ga.
<Priče 2:4> <Priče 8:10>
47. Još je carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i zagrabi od
svake ruke ribe;
<Jezek. 47:10> <Mat. 22:10>
48. Koja kad se napuni, izvukoše je na kraj, i sedavši, izbraše dobre
u sudove, a zle baciše napolje.
49. Tako će biti na poletku veka: izići će anđeli i odlučiće zle
od pravednih.
50. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.
51. Reče im Isus: Razumeste li ovo? Rekoše Mu: Da, Gospode.
<Dela 8:30>
52. A On im reče: Zato je svaki književnik koji se naučio carstvu
nebeskom kao domaćin koji iznosi iz kleti svoje novo i staro.
<Pes. 7:13>
53. I kad svrši Isus priče ove, otide odande.
54. I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovim
tako da Mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći?
<5 Moj. 18:15> <Mat. 2:23> <Mar. 6:1> <Luka 4:16>
55. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i
braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda?
<Isa. 49:7> <Isa. 53:2> <Mat. 12:46> <Mar. 3:32> <Mar. 6:3> <Mar. 15:40>
56. I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
57. I sablažnjavahu se o Njega. A Isus reče im: Nema proroka bez
časti osim na postojbini svojoj i u domu svom.
<Psal. 22:6> <Mat. 11:6> <Mat. 26:31> <Mar. 6:4> <Luka 4:24> <Jovan
4:44>
58. I ne stvori onde čudesa mnogih za neverstvo njihovo.
<Psal. 78:41> <Jevr. 3:19> <Jevr. 4:2>
|