1. Sazvav¹i, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim ðavolima, i da isceljuju od bolesti.

<Mat. 10:1> <Mar. 3:13> <Mar. 16:17> <Jovan 14:12> <Dela 1:8> <Dela 3:6>

2. I posla ih da propovedaju carstvo Bo¾ije, i da isceljuju bolesnike.

<Mat. 10:7> <Mar. 6:12> <Luka 10:1> <Luka 10:9>

3. I reèe im: Ni¹ta ne uzimajte na put, ni ¹tapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.

<Psal. 37:3> <Mat. 10:9> <Mar. 6:8> <Luka 10:4> <Luka 22:35>

4. U koju kuæu uðete onde budite i odande polazite.

<Mat. 10:11> <Mar. 6:10>

5. I gde vas ne prime izlazeæi iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedoèanstvo na njih.

<Mat. 10:14> <Dela 13:51>

6. A kad iziðo¹e, iðahu po selima propovedajuæi jevanðelje i isceljujuæi svuda.

<Mat. 9:24> <Dela 9:40>

7. A kad èu Irod èetvorovlasnik ¹ta On èini, ne moga¹e se naèuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,

<Mar. 6:14>

8. A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.

<Mat. 16:14>

9. I reèe Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva èudesa slu¹am? I ¾elja¹e Ga videti.

<Luka 23:8>

10. I vrativ¹i se apostoli kaza¹e Mu ¹ta su poèinili. I uzev¹i ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zva¹e Vitsaida.

<Mat. 14:13> <Mar. 6:30>

11. A narod razumev¹i poðe za Njim, i primiv¹i ih govora¹e im o carstvu Bo¾ijem i isceljiva¹e koji trebahu isceljivanja.

12. A dan stade naginjati. Tada pristupi¹e dvanaestorica i reko¹e Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek naðu jela, jer smo ovde u pustinji.

<Mar. 6:35> <Jovan 6:1> <Jovan 6:5>

13. A On im reèe: Podajte im vi neka jedu. A oni reko¹e: U nas nema vi¹e od pet hlebova i dve ribe; veæ ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?

<4 Moj. 11:22> <2 Car. 4:42> <2 Car. 4:43> <Psal. 78:19>

14. Jer be¹e ljudi oko pet hiljada. Ali On reèe uèenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.

15. I uèini¹e tako, i posadi¹e ih sve.

16. A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledav¹i na nebo blagoslovi ih i prelomi, i dava¹e uèenicima da razdadu narodu.

17. I jedo¹e i nasiti¹e se svi, i nakupi¹e komada dvanaest kotarica ¹to im preteèe.

<Psal. 145:15>

18. I kad se jedanput molja¹e Bogu nasamo, s Njim behu uèenici, i zapita ih govoreæi: Ko govore ljudi da sam ja?

<Mat. 16:13> <Mar. 8:27>

19. A oni odgovarajuæi reko¹e: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.

<Mat. 14:2>

20. A On im reèe: A vi ¹ta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuæi reèe: Hristos Bo¾ji.

<Mar. 8:29> <Jovan 1:41> <Jovan 1:49> <Jovan 6:69> <Rim. 10:9> <1 Jov. 4:14>

21. A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,

<Mat. 16:20>

22. Govoreæi da Sin èoveèiji treba mnogo postradati, i da æe Ga stare¹ine i glavari sve¹tenièki i knji¾evnici okriviti, i da æe Ga ubiti, i treæi dan da æe ustati.

<Mar. 8:31> <Luka 18:31> <Luka 24:6>

23. A svima govora¹e: Ko hoæe da ide za mnom neka se odreèe sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.

<Mat. 10:38> <Mar. 8:34> <Luka 14:27>

24. Jer ko hoæe du¹u svoju da saèuva, izgubiæe je; a ko izgubi du¹u svoju mene radi onaj æe je saèuvati.

25. Jer kakvu æe korist imati èovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?

<Psal. 49:6> <Mat. 16:26> <Mar. 8:36> <Dela 1:18> <Dela 1:25> <Otkr. 18:7>

26. Jer ko se postidi mene i mojih reèi, njega æe se Sin èoveèiji postideti kad doðe u slavi svojoj i Oèevoj i svetih anðela.

<Mar. 8:38> <2 Tim. 2:12>

27. A zaista vam ka¾em: imaju neki meðu ovima ¹to stoje ovde koji neæe okusiti smrt dok ne vide carstvo Bo¾je.

<Mat. 16:28>

28. A kad proðe osam dana posle onih reèi, uze Petra i Jovana i Jakova i iziðe na goru da se pomoli Bogu.

<Mat. 17:1>

29. I kad se molja¹e postade lice Njegovo drugaèije, i odelo Njegovo belo i sjajno.

<2 Moj. 34:29> <2 Moj. 34:35>

30. I gle, dva èoveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.

<2 Car. 2:11> <Rim. 3:21>

31. Pokaza¹e se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svr¹iti u Jerusalimu.

<Psal. 17:15> <Filib. 3:21> <Kol. 3:4> <1 Jov. 3:2>

32. A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudiv¹i se vide¹e slavu Njegovu i dva èoveka koji s Njim stajahu.

<Dan. 8:18> <Dan. 10:9> <Mat. 26:40> <Mat. 26:43> <Luka 22:45>

33. I kad se odvoji¹e od Njega reèe Petar Isusu: Uèitelju! Dobro nam je ovde biti; i da naèinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajuæi ¹ta govora¹e.

34. A dok On to govora¹e doðe oblak i zakloni ih; i upla¹i¹e se kad zaðo¹e u oblak.

35. I èu se glas iz oblaka govoreæi: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslu¹ajte.

<2 Moj. 23:21> <5 Moj. 18:15> <5 Moj. 18:18> <Mat. 3:17> <Jovan 12:28> <2 Pet. 1:16>

36. I kad se èuja¹e glas naðe se Isus sam. I oni uæuta¹e, i nikom ne javi¹e ni¹ta u one dane od onog ¹ta vide¹e.

<Mat. 17:9> <Mar. 9:8>

37. A dogodi se drugi dan kad siðo¹e s gore srete Ga mno¹tvo naroda.

<Mat. 17:14> <Mar. 9:14>

38. I gle, èovek iz naroda povika govoreæi: Uèitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:

39. I gle, hvata ga duh, i ujedanput vièe, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;

40. I molih uèenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogo¹e.

<Mar. 9:18>

41. I odgovarajuæi Isus reèe: O rode neverni i pokvareni! Dokle æu biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:

42. A dok jo¹ iða¹e k Njemu obori ga ðavo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu neèistom, i isceli momèe, i dade ga ocu njegovom.

43. I svi se divljahu velièini Bo¾ijoj. A kad se svi èuðahu svemu ¹to èinja¹e Isus, reèe uèenicima svojim:

44. Metnite vi u u¹i svoje ove reèi: jer Sin èoveèiji treba da se preda u ruke èoveèije.

<Mat. 17:22>

45. A oni ne razume¹e reè ovu; jer be¹e sakrivena od njih da je ne mogo¹e razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu reè.

<Mar. 9:32> <Luka 2:50>

46. A uðe misao u njih ko bi bio najveæi meðu njima.

<Mat. 18:1>

47. A Isus znajuæi pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,

48. I reèe im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji meðu vama on je veliki.

<Mat. 18:5> <Mat. 23:11> <Mar. 9:37> <Mar. 10:43> <Jovan 12:44>

49. A Jovan odgovarajuæi reèe: Uèitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni ðavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.

<4 Moj. 11:28> <Mar. 9:38>

50. I reèe mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.

<Mat. 12:30> <Luka 11:23> <1 Kor. 12:3>

51. A kad se navr¹i¹e dani uzeæa Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.

<Dan. 11:17> <Mar. 16:19> <Dela 1:2>

52. I posla glasnike pred licem svojim; i oni otido¹e i doðo¹e u selo samarjansko da Mu ugotove gde æe noæiti.

53. I ne primi¹e Ga; jer vide¹e da ide u Jerusalim.

<Jovan 4:4> <Jovan 4:9>

54. A kad vide¹e uèenici Njegovi, Jakov i Jovan, reko¹e: Gospode! Hoæe¹ li da ka¾emo da oganj siðe s neba i da ih istrebi kao i Ilija ¹to uèini?

<1 Car. 18:38> <2 Car. 1:10> <2 Car. 1:12> <Mar. 3:17> <Otkr. 13:13>

55. A On okrenuv¹i se zapreti im i reèe: Ne znate kakvog ste vi duha;

<Jov 2:10> <Rim. 10:2>

56. Jer Sin èoveèiji nije do¹ao da pogubi du¹e èoveèije nego da saèuva. I otido¹e u drugo selo.

<Mat. 9:13> <Jovan 3:17>

57. A kad iðahu putem reèe Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti poðe¹.

<Mat. 8:19>

58. I reèe mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin èoveèiji nema gde zakloniti glave.

59. A drugom reèe: Hajde za mnom. A on reèe: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.

<Mat. 8:21>

60. A Isus reèe mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Bo¾ije.

61. A drugi reèe: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s doma¹njima svojim.

<1 Car. 19:20>

62. A Isus reèe mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Bo¾ije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.

<Luka 17:31> <Filib. 3:13> <Jevr. 6:4>