1. Posle stade se tu¾iti narod da mu je te¹ko; a to ne bi po volji Gospodu; i kad Gospod èu, razgnevi se; i raspali se na njih oganj Gospodnji, i sa¾e¾e krajnje u logoru.

<2 Moj. 15:23> <3 Moj. 10:2> <5 Moj. 9:22> <2 Car. 1:12> <Plaè 3:39> <Jezek. 20:36>

2. Tada zavapi narod k Mojsiju, a Mojsije se pomoli Gospodu, i ugasi se oganj.

<Jakov 5:16>

3. I prozva se ono mesto Tavera, jer se raspali na njih oganj Gospodnji.

4. A svetina ¹to be¹e meðu njima, be¹e vrlo lakoma, te i sinovi Izrailjevi stado¹e plakati govoreæi: Ko æe nas nahraniti mesa?

<2 Moj. 12:38> <4 Moj. 11:18> <5 Moj. 9:22> <Psal. 78:19> <1 Kor. 10:6>

5. Opomenusmo se riba ¹to jeðasmo u Misiru zabadava, i krastavaca i dinja i luka crnog i belog.

<2 Moj. 16:3> <Jer. 44:18> <Mat. 6:24> <Rim. 8:7> <Filib. 3:19>

6. A sada posahnu du¹a na¹a, nema ni¹ta osim mane pred oèima na¹im.

7. A mana be¹e kao seme korijandrovo, a boja mu be¹e kao boja u bdela.

<1 Moj. 2:12>

8. I izla¾a¹e narod, te kupljahu, i meljahu na ¾rvnjima ili tucahu u stupama, i kuvahu u kotlu, ili me¹ahu pogaèe; a ukus joj be¹e kao ukus od novog ulja.

9. I kad pada¹e rosa po logoru noæu, pada¹e s njom i mana.

10. I èu Mojsije gde narod plaèe u porodicama svojim, svaki na vratima od ¹atora svog; i Gospod se razgnevi vrlo, i Mojsiju bi te¹ko.

11. Pa reèe Mojsije Gospodu: Za¹to uèini takvo zlo sluzi svom? I za¹to ne naðoh milosti pred Tobom, nego metnu na me teret svega naroda ovog?

<2 Moj. 5:22> <2 Moj. 17:4> <5 Moj. 1:12> <Jer. 15:10> <Jer. 15:18> <Mal. 3:14> <2 Kor. 11:28>

12. Eda li ja zaèeh sav ovaj narod? Eda li ga ja rodih, kad mi ka¾e¹: Iznesi ga u naruèju svom, kao ¹to nosi dojilja dete, u onu zemlju za koju si se zakleo ocima njihovim.

<1 Moj. 22:16> <1 Moj. 26:3> <2 Moj. 13:5> <Isa. 40:11> <Isa. 49:23> <Jezek. 34:23> <1 Sol. 2:7>

13. Otkuda meni mesa da dam svemu ovom narodu? Jer plaèu preda mnom govoreæi: Daj nam mesa da jedemo.

<2 Car. 4:43> <Mat. 15:33> <Mar. 8:4>

14. Ne mogu ja sam nositi sav narod ovaj, jer je te¹ko za mene.

<2 Moj. 18:18>

15. Ako æe¹ tako èiniti sa mnom, ubij me bolje, ako sam na¹ao milost pred Tobom, da ne gledam zlo svoje.

<1 Car. 19:4> <Jov 6:8> <Jona 4:3> <Sof. 3:15>

16. A Gospod reèe Mojsiju: Saberi mi sedamdeset ljudi izmeðu stare¹ina Izrailjevih, koje zna¹ da su stare¹ine narodu i upravitelji njegovi, i dovedi ih k ¹atoru od sastanka, neka onde stanu s tobom.

<2 Moj. 24:1> <2 Moj. 24:9> <Jezek. 8:11>

17. Tada æu siæi i govoriti onde s tobom, i uzeæu od duha koji je na tebi i metnuæu na njih, da nose s tobom teret narodni i da ne nosi¹ ti sam.

<1 Moj. 11:5> <4 Moj. 27:20> <1 Sam. 10:6> <2 Car. 2:9> <2 Car. 2:15> <Jov 32:8> <Joilo 2:28>

18. A narodu reci: Pripravite se za sutra da jedete mesa, jer plakaste da Gospod èu, i rekoste: Ko æe nas nahraniti mesa? Jer nam dobro be¹e u Misiru. Daæe vam, dakle, Gospod mesa i je¹æete.

<2 Moj. 16:7> <2 Moj. 19:10> <Psal. 78:20> <Dela 7:39>

19. Neæete jesti jedan dan, ni dva dana, ni pet dana, ni deset dana, ni dvadeset dana;

20. Nego ceo mesec dana, dokle vam na nos ne udari i ne ogadi vam se, zato ¹to odbaciste Gospoda koji je meðu vama i plakaste pred Njim govoreæi: Za¹to iziðosmo iz Misira?

<Psal. 78:29>

21. A Mojsije reèe: ©est stotina hiljada pe¹aka ima naroda, u kome sam, pa Ti ka¾e¹: Daæu im mesa da jedu ceo mesec dana.

<Mat. 15:33> <Mar. 8:4> <Jovan 6:7>

22. Eda li æe im se poklati ovce i goveda da im dostane? Ili æe im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?

<2 Car. 7:2> <Mat. 15:33> <Mar. 6:37> <Luka 9:13> <Jovan 6:7>

23. A Gospod reèe Mojsiju: Zar ruka Gospodnja neæe biti dovoljna? Videæe¹ hoæe li biti ¹ta ti rekoh ili neæe.

<Isa. 50:2> <Jer. 14:9> <Jezek. 12:25>

24. I Mojsije iziðe i reèe narodu reèi Gospodnje; i sabra sedamdeset ljudi izmeðu stare¹ina narodnih, i postavi ih oko ¹atora.

25. I Gospod siðe u oblaku i govori k njemu, i uzev¹i od duha koji be¹e na njemu metnu na onih sedamdeset ljudi stare¹ina; i kad duh doðe na njih, prorokovahu, ali vi¹e nikad.

<2 Moj. 34:5> <4 Moj. 11:29> <4 Moj. 12:5> <1 Sam. 10:5> <2 Car. 2:15> <Joilo 2:28> <Dela 2:17> <1 Kor. 14:1>

26. A dva èoveka osta¹e u logoru, jednom be¹e ime Eldad, a drugom Modad, na koje doðe duh, jer i oni behu zapisani, ali ne doðo¹e k ¹atoru, i stado¹e prorokovati u logoru.

<1 Sam. 20:26> <Jer. 36:5>

27. I dotrèa momak, te javi Mojsiju govoreæi: Eldad i Modad prorokuju u logoru.

28. A Isus, sin Navin, sluga Mojsijev, jedan od momaka njegovih, reèe govoreæi: Mojsije, gospodaru moj, zabrani im.

<Jovan 3:26> <1 Kor. 14:5>

29. A Mojsije mu odgovori: Zar zavidi¹ mene radi? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!

<Dela 26:29> <1 Kor. 14:5>

30. Potom se vrati Mojsije u logor sa stare¹inama Izrailjevim.

31. Tada se podi¾e vetar od Gospoda, i potera od mora prepelice, i razasu ih po logoru na dan hoda odovuda i na dan hoda odonuda oko logora, na dva lakta od zemlje.

<Psal. 78:26>

32. I ustav¹i narod ceo onaj dan i svu noæ i ceo drugi dan kuplja¹e prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset gomora; i pove¹a¹e ih sebi redom oko logora.

<2 Moj. 16:36>

33. Ali meso jo¹ im be¹e u zubima, jo¹te ga ne pojedo¹e, a Gospod se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom vrlo velikim.

<Psal. 78:30>

34. I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer onde ukopa¹e narod koji se be¹e polakomio.

<4 Moj. 33:16>

35. I poðe narod od Kivrot-Atave u Asirot, i stado¹e u Asirotu.

<4 Moj. 33:17> <5 Moj. 1:1>