1. A posle dve godine dana usni Faraon, a on stoji na jednoj reci.

2. I gle, iz reke izaðe sedam krava lepih i debelih, i stado¹e pasti po obali.

<Jov 8:11>

3. I gle, iza njih izaðe iz reke sedam drugih krava, ru¾nih i mr¹avih, i stado¹e pored onih krava na obali.

<1 Moj. 41:18>

4. I ove krave ru¾ne i mr¹ave pojedo¹e onih sedam krava lepih i debelih. U tom se probudi Faraon.

5. Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;

6. A iza njih isklija sedam klasova malih i ¹turih;

<1 Moj. 41:22>

7. Pa ovi klasovi mali pojedo¹e onih sedam velikih i jedrih. U tom se probudi Faraon i vide da je san.

8. I kad bi ujutru, on se zabrinu u duhu, i poslav¹i sazva sve gatare misirske i sve mudrace, i pripovedi im ¹ta je snio; ali niko ne mo¾e kazati Faraonu ¹ta znaèi.

<2 Moj. 7:11> <Isa. 29:14> <Dan. 1:20> <Dan. 2:2> <Dan. 4:5> <Mat. 2:1>

9. Tada progovori stare¹ina nad peharnicima Faraonu i reèe: Danas se opomenuh greha svog.

10. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu u kuæi zapovednika stra¾arskog mene i stare¹inu nad hlebarima,

<1 Moj. 39:20> <1 Moj. 40:2>

11. Usnismo jednu noæ ja i on, svaki za sebe po znaèenju sna svog usnismo.

<1 Moj. 40:5>

12. A onde be¹e s nama momèe Jevrejèe, sluga zapovednika stra¾arskog, i mi mu pripovedismo sne, a on nam kaza ¹ta èiji san znaèi.

<1 Moj. 37:6> <1 Moj. 40:12> <2 Car. 5:4>

13. I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u slu¾bu, a onog obesi.

<1 Moj. 40:22>

14. Tada Faraon posla po Josifa, i br¾e ga izvedo¹e iz tamnice, a on se obrija i preobuèe se, te izaðe pred Faraona.

<1 Sam. 2:8> <2 Car. 25:29> <Psal. 105:20> <Psal. 113:7> <Prop. 4:14> <Jer. 52:33> <Dan. 2:25>

15. A Faraon reèe Josifu: Usnih san, pa mi niko ne ume da ka¾e ¹ta znaèi; a za tebe èujem da ume¹ kazivati sne.

<Psal. 25:14> <Dan. 5:16>

16. A Josif odgovori Faraonu i reèe: To nije u mojoj vlasti, Bog æe javiti dobro Faraonu.

<1 Moj. 40:8> <5 Moj. 29:29> <Psal. 25:14> <Prièe 3:32> <Dan. 2:22> <Dan. 2:28> <Dan. 2:30> <Dan. 2:47> <Dan. 4:2> <Amos 3:7> <Jovan 15:15> <Dela 3:12> <2 Kor. 3:5>

17. I reèe Faraon Josifu: Usnih, a ja stojim kraj reke na obali.

18. I gle, iz reke izaðe sedam krava debelih i lepih, te stado¹e pasti po obali.

19. I gle, iza njih izaðe sedam drugih krava rðavih, i vrlo ru¾nih i mr¹avih, kakvih nisam video u celoj zemlji misirskoj.

20. I ove krave mr¹ave i ru¾ne pojedo¹e onih sedam debelih,

21. I kad im bi¹e u trbuhu, ne poznava¹e se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ru¾ne kao pre. U tom se probudih.

22. Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;

23. A iza njih isklija sedam malih, tankih i ¹turih.

24. I ovi tanki klasovi pro¾dre¹e onih sedam lepih. I ovo pripovedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati ¹ta znaèi.

<Psal. 60:11> <Psal. 118:8> <Psal. 146:3> <Isa. 8:19> <Dan. 4:7>

25. A Josif reèe Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu ¹ta je naumio.

<Dan. 2:28> <Dan. 2:45> <Otkr. 4:1>

26. Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka.

27. A sedam krava mr¹avih i ru¾nih, ¹to izaðo¹e iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i ¹turih biæe sedam godina gladnih.

<2 Car. 8:1>

28. To je ¹to rekoh Faraonu: Bog ka¾e Faraonu ¹ta je naumio.

29. Evo doæi æe sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji misirskoj.

30. A iza njih nastaæe sedam gladnih godina, gde æe se zaboraviti sve obilje u zemlji misirskoj, jer æe glad satrti zemlju,

<1 Moj. 47:13> <1 Car. 17:1> <Psal. 105:16>

31. Te se neæe znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer æe biti vrlo velika.

32. A ¹to je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato ¹to je zacelo Bog tako naumio, i na skoro æe to uèiniti Bog.

33. Nego sada neka potra¾i Faraon èoveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom misirskom.

34. I neka gleda Faraon da postavi stare¹ine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji misirskoj za sedam rodnih godina;

<1 Moj. 47:24>

35. Neka skupljaju od svakog ¾ita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog ¾ita u sve gradove, i neka èuvaju,

36. Da se naðe hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi.

37. I ovo se uèini dobro Faraonu i svim slugama njegovim.

38. I reèe Faraon slugama svojim: Mo¾emo li naæi èoveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Bo¾ji?

<4 Moj. 27:18> <Jov 32:8> <Prièe 2:6> <Dan. 4:8> <Dan. 5:11>

39. Pa reèe Faraon Josifu: Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao ¹to si ti.

40. Ti æe¹ biti nad domom mojim, i sav æe ti narod moj usta ljubiti; samo æu ovim prestolom biti veæi od tebe.

41. I jo¹ reèe Faraon Josifu: Evo, postavljam te nad svom zemljom misirskom.

<Psal. 105:21> <Prièe 14:35> <Prop. 4:13> <Dan. 6:3> <Dela 7:10>

42. I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josifu na ruku, i obuèe ga u haljine od tankog platna, i obesi mu zlatnu veri¾icu o vratu,

<Jest. 3:2> <Jest. 3:10> <Jest. 8:2> <Jer. 52:33> <Dan. 5:29>

43. I posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim vièu: Klanjajte se! I da ga je postavio nad svom zemljom misirskom.

<1 Moj. 45:8> <Jest. 6:9>

44. I jo¹ reèe Faraon Josifu: Ja sam Faraon, ali bez tebe neæe niko maæi ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji misirskoj.

<Psal. 105:22>

45. I dade Faraon Josifu ime Psontomfanih, i o¾eni ga Asenetom kæerju Potifere sve¹tenika onskog. I poðe Josif po zemlji misirskoj.

46. A be¹e Josifu trideset godina kad izaðe pred Faraona cara misirskog. I oti¹av¹i od Faraona obiðe svu zemlju misirsku.

<1 Moj. 42:8> <4 Moj. 4:30> <1 Sam. 16:21> <2 Sam. 5:4> <1 Car. 12:6> <1 Car. 12:8> <Dan. 1:19>

47. I za sedam rodnih godina rodi zemlja sva¹ta izobila.

48. I stade Josif kupiti za tih sedam godina svakog ¾ita ¹to be¹e po zemlji misirskoj, i snositi ¾ito u gradove; u svaki grad sno¹a¹e ¾ito s njiva koje behu oko njega.

49. Tako nakupi Josif ¾ita vrlo mnogo koliko je peska morskog, tako da ga presta meriti, jer mu ne be¹e broja.

<1 Moj. 22:17> <Sud. 7:12> <1 Sam. 13:5> <Psal. 78:27>

50. I dokle jo¹ ne nasta gladna godina, rodi¹e se Josifu dva sina, koje mu rodi Aseneta kæi Potifere sve¹tenika onskog.

<1 Moj. 46:20> <1 Moj. 48:5>

51. I prvencu nadede Josif ime Manasija, govoreæi: Jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju i sav dom oca svog.

<1 Moj. 48:1>

52. A drugom nadede ime Jefrem, govoreæi: Jer mi Bog dade da rastem u zemlji nevolje svoje.

<1 Moj. 48:1>

53. Ali proðe sedam godina rodnih u zemlji misirskoj;

54. I nasta sedam godina gladnih, kao ¹to je Josif napred kazao. I be¹e glad po svim zemljama, a po svoj zemlji misirskoj be¹e hleba.

<Psal. 105:16> <Dela 7:11>

55. Ali najposle nasta glad i po svoj zemlji misirskoj, i narod povika k Faraonu za hleb; a Faraon reèe svima Misircima: Idite k Josifu, pa ¹ta vam on ka¾e ono èinite.

56. I kad glad be¹e po svoj zemlji, otvori Josif sve ¾itnice, i prodava¹e Misircima. I glad posta vrlo velika u zemlji misirskoj.

<1 Moj. 42:6> <1 Moj. 47:14> <1 Moj. 47:24> <Prièe 11:26>

57. I iz svih zemalja dola¾ahu u Misir k Josifu da kupuju; jer posta glad u svakoj zemlji.

<5 Moj. 9:28>