1. Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celujuæi ga.

<1 Moj. 46:4> <2 Car. 13:14>

2. I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima poma¾u oca njegovog; i lekari pomaza¹e mirisima Izrailja.

<2 Dn. 16:14> <Mat. 26:12> <Mar. 16:1>

3. I navr¹i mu se èetrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje poma¾u mirisima; i plaka¹e za njim Misirci sedamdeset dana.

<4 Moj. 20:29> <5 Moj. 34:8>

4. A kad proðo¹e ¾alosni dani, reèe Josif doma¹njima Faraonovim govoreæi: Ako sam na¹ao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:

<Jest. 4:2>

5. Otac me je moj zakleo govoreæi: Evo, ja æu skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle æu opet doæi.

<2 Dn. 16:14> <Isa. 22:16> <Mat. 27:60>

6. A Faraon mu reèe: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.

7. I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim poðo¹e sve sluge Faraonove, stare¹ine od doma njegovog i sve stare¹ine od zemlje misirske.

8. I sav dom Josifov i braæa njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostavi¹e u zemlji gesemskoj.

9. A poðe s njim kola i konjanika toliko da be¹e vojska vrlo velika.

10. A kad doðo¹e na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plaka¹e onde mnogo i vrlo tu¾no; i Josif uèini ¾alost za ocem svojim za sedam dana.

<1 Sam. 31:13> <Jov 2:13> <Dela 8:2>

11. A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad vide¹e plaè na gumnu Atadovom, reko¹e: U velikoj su ¾alosti Misirci. Zato prozva¹e ono mesto s one strane Jordana ®alost misirska.

12. I uèini¹e mu sinovi njegovi kako im be¹e zapovedio.

13. Odneso¹e ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogrebo¹e ga u peæini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.

<1 Moj. 23:16> <1 Moj. 23:17> <Dela 7:16>

14. I pogrebav¹i oca svog vrati se Josif u Misir i braæa njegova i svi koji behu iza¹li s njim da pogrebu oca njegovog.

15. A braæa Josifova videæi gde im otac umre, reko¹e: Mo¾e biti da se Josif srdi na nas, pa æe nam se osvetiti za sve zlo ¹to mu uèinismo.

<Jov 15:21>

16. Zato poruèi¹e Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i reèe:

17. Ovako ka¾ite Josifu: Molim te, oprosti braæi svojoj bezakonje i greh, ¹to ti pakosti¹e; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to reko¹e.

<1 Moj. 49:25> <Prièe 28:13>

18. Posle doðo¹e i braæa njegova i pado¹e pred njim i reko¹e: Evo smo sluge tvoje.

<1 Moj. 37:7> <1 Moj. 37:10>

19. A Josif im reèe: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?

<5 Moj. 32:35> <Rim. 12:19> <Jevr. 10:30>

20. Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da uèini ¹ta se danas zbiva, da se saèuva u ¾ivotu mnogi narod.

<1 Moj. 45:5> <1 Moj. 45:7> <Psal. 56:5> <Isa. 10:7> <Dela 3:13>

21. Ne bojte se dakle; ja æu hraniti vas i va¹u decu. Tako ih ute¹i i oslobodi.

<1 Moj. 47:12> <Mat. 5:44>

22. Tako ¾ivlja¹e Josif u Misiru s domom oca svog, i po¾ive sto i deset godina.

23. I vide Josif sinove Jefremove do treæeg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodi¹e se i odrasto¹e na kolenima Josifovim.

<1 Moj. 30:3> <Jov 42:16>

24. I reèe Josif braæi svojoj: Ja æu skoro umreti; ali æe vas zacelo Bog pohoditi, i izve¹æe vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.

<1 Moj. 26:3> <1 Moj. 48:21> <2 Moj. 3:16> <4 Moj. 11:12> <Jevr. 11:22>

25. I zakle Josif sinove Izrailjeve i reèe: Zaista æe vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.

<1 Moj. 47:29> <2 Moj. 13:19> <Is.N. 24:32>

26. Potom umre Josif, a be¹e mu sto i deset godina; i pomazav¹i ga mirisima metnu¹e ga u kovèeg u Misiru.