1. Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi.

2. Srce je mudrom s desne strane, a ludom je s leve strane.

<Mat. 6:33> <Kol. 3:1>

3. Bezumnik i kad ide putem, bez razuma je i kazuje svima da je bezuman.

<Prièe 13:16>

4. Ako se podigne na te gnev onog koji vlada, ne ostavljaj mesto svoje, jer blagost uklanja velike grehe.

<1 Sam. 25:24> <Prièe 25:15> <Prop. 8:3>

5. Ima zlo koje videh pod suncem, kao pogre¹ka koja dolazi od vladaoca:

6. Ludost se posaðuje na najvi¹e mesto, i bogati sede na niskom mestu.

7. Videh sluge na konjima, a knezovi idu pe¹ice, kao sluge.

<Prièe 19:10>

8. Ko jamu kopa, u nju æe pasti, i ko razvaljuje ogradu, uje¹æe ga zmija.

<Prièe 23:32>

9. Ko odmièe kamenje, udariæe se o njih, ko cepa drva, nije miran od njih.

10. Kad se zatupi gvo¾ðe i o¹trice mu se ne nao¹tre, tada treba vi¹e snage; ali mudrost mo¾e bolje popraviti.

11. Ako ujede zmija pre bajanja, ni¹ta neæe pomoæi bajaè.

<Jer. 8:17>

12. Reèi iz usta mudrog ljupke su, a bezumnog pro¾diru usne njegove.

13. Poèetak je reèima usta njegovih ludost, a svr¹etak govoru njegovom zlo bezumlje.

14. Jer ludi mnogo govori, a èovek ne zna ¹ta æe biti; i ko æe mu kazati ¹ta æe posle njega biti?

<Jakov 4:14>

15. Lude mori trud njihov, jer ne znaju ni u grad otiæi.

16. Te¹ko tebi, zemljo, kad ti je car dete i knezovi tvoji rano jedu!

<Isa. 3:4> <Isa. 3:12> <Jer. 38:5>

17. Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju.

<Prièe 31:4>

18. S lenjosti ugiblje se krov i s nemarnih ruku prokapljuje kuæa.

19. Radi veselja gotove se gozbe, i vino veseli ¾ive, a novci vr¹e sve.

20. Ni u misli svojoj ne psuj cara, ni u kleti, u kojoj spava¹, ne psuj bogatog, jer ptica nebeska odneæe glas i ¹ta krila ima dokazaæe reè.

<2 Moj. 22:28>