|
|
|
Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Naslov: Predrag i Nenad
Napomena: Objavljena u Beču 1845., Vuk Stefanović Karadžić
Predrag i Nenad (I)
Rani majka dva nejaka sina,
U zlo doba u gladne godine,
Na preslicu i desnicu ruku.
Lepa im je imena nadela:
Jednom Predrag, a drugom Nenade.
Predrag majci do konja doraste,
A do konja, i do bojna koplja,
Pak odbeže svoju staru majku
I pribeže gori u ajduke.
Osta majka raneći Nenada,
Nenad braca ni zaznao nije.
I Nenad je majci dorastao
A do konja i do bojna koplja,
Pak odbeže svoju staru majku,
I pribeže gori u ajduke,
Ajdukova tri godine dana.
On je junak mudar i razuman,
I srećan je svuda na mejdanu;
Učini ga družba starešinom,
Starešova tri godine dana.
Al' se mlađan zaželio majke,
Družbini je braći besedio:
"Oj družbino, moja braćo draga!
"Ja sam vam se zaželio majke,
"Ajte, braćo, da delimo blago,
"Da idemo svaki svojoj majci."
Družbina ga rado poslušala.
Kako koji izasipa blago,
Taj se njemu i zaklinje teško:
Koji bracem, a koji sestricom;
A kad Nenad svoj' izasu blago,
Družbini je braći besedio:
"Oj družbino, moja braćo draga!
"Brata nemam, a sestrice nemam,
"Već: tako mi Boga jedinoga!
"Desnica mi ne usala ruka
"Dobru konju griva ne opala!
"I britka mi sablja ne rđala![13]
"Ni u mene više nema blaga."
Kad su tako podelili blago,
Nenad sede na dobra konjica,
Pak se diže svojoj staroj majci
Lepo ga je dočekala majka,
Pred njeg' nosi slatku đakoniju.
Kad su bili seli za večeru,
Nenad majci tijo besedio:
"Oj starice, moja mila majko!
"Da mi nije od ljudi sramote,
"Da mi nije od Boga greote,
"Ne bi rek'o, da si moja majka:
"Zašt' mi nisi braca porodila,
"Jali braca, jali milu seju?
"Kad sam bio s društvom na deobi,
"Svaki mi se zaklinjaše teško:
"koji bracem, a koji sestricom,
"A ja, majko, sobom i oružjem,
"I dobrijem konjem ispod sebe."
Stara mu se nasmejala majka:
"Ne budali, mlađani Nenade!
"Ja sam tebi braca porodila,
"Predragoga tvog brata rođenog,
"I juče sam za njeg' razabrala!
"Da s' naodi i da ajdukuje
"U zelenoj gori Garevici,
"Pred četom je junak arambaša."
Besedi joj mlađani Nenade:
"Oj starice, moja mila majko!
"Pokroj na me sve novo odelo,
"Sve zeleno od čoe zelene,
"A okratko s goricom Jednako,
"Da je idem braca da potražim,
"Da me živa moja želja mine."
Besedi mu stara mila majka:
"Ne budali, mlađani Nenade!
"Jer ćeš ludo izgubiti glavu."
Ali Nenad majke ne slušaše,
Već on čini, što je njemu drago:
On pokroji na sebe odelo,
Sve zeleno od čoe zelene,
A okratko s goricom jednako,
Pak usede na dobra konjica,
I diže se braca da potraži,
Da ga živa želja mimoiđe.
13) Za čudo je, kako se u Crnoj gori ne kunu oružjem, a
pripovijedaju, da je u Arnauta, njihovijeh susjeda, najveća
zakletva: "Tako me puška ne prevarila u najvećoj nevolji!"
|
|
|