Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan car pa imao tri kæeri, i jednako ih dr¾ao u potaji da nisu nikad na polje izlazile. Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek ¹to se uhvate u kolo, dune nekakav vihar i sve tri odnese. Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa br¾e po¹lje sluge na sve strane da ih tra¾e, a po¹to se sluge vrate i ka¾u da ih nigde nisu mogle naæi, car se razboli i od ¾alosti umre. Iza cara ostane carica trudna, i kad doðe vreme da se breme ima, ona rodi mu¹ko èedo, i nadene mu ime Stoj¹a. Kad Stoj¹a malo poodraste, on nastane junak da je malo onakih bilo. Kad mu bude osamnaest; godina, zapita mater svoju: "Za Boga, majko, kako ti nisi vi¹e dece rodila do samo mene?" A ona uzdahne i zaplaèe se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri kæeri pa da ih je nestalo, bojeæi se da ne bi Stoj¹a tumario u svet da ih tra¾i; i tako da ne bi i njega izgubila. Ali on kad vidi majku gde plaèe, navali jo¹ veæma i stane je zaklinjati da mu ka¾e ¹to je. Onda mu mata pripovedi sve po redu kako je imala tri kæeri kao tri ru¾e, i kako ih je nestalo, i kako su ih tra¾ili uzalud na sve strane. Stoj¹a kad saslu¹a mater svoju, reèe joj: "Nemoj plakati, majko. Idem ja da ih tra¾im." Mati kad to èuje, udari se rukama u prsi: "Kuku mene kukavici! zar da majka ostane i bez sina!" pa ga stane odvraæati i moliti da ne ide, kazujuæi mu kako je to bilo davno i Bog zna jesu li veæ i ¾ive. Ali se on nije dao odvratiti, nego joj reèe: "Ka¾i mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oru¾je ¹to je pasao, gde li mu je konj ¹to ga je jahao." Onda mati videæi da se Stoj¹a okaniti ne æe, reèe mu da mu je otac kad je video toliku ¾alost, pustio konja u ergelu a oru¾je na tavan bacio. Stoj¹a odmah naðe na tavanu oru¾je sve pra¹no i zarðalo, ali ga on lepo oèisti i uredi te sine kao novo kovano; pa onda otide u ergelu i naðe oèina konja, pa ga dovede kuæi i uvede u podrume i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit. Kad se Stoj¹a veæ spremi da ide, reèe materi: "Ima¹ li, majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da Bog te ih naðem, da bi mi verovale da sam im brat?" Mati mu plaèuæi odgovori: "Ima, hrano moja, tri marame ¹to su one svojim rukama vezle," pa mu iznese marame i da. Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da tra¾i svoje sestre. Iduæi tako po svetu dugo vremena, doðe jedan put pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna èesma s koje je sav grad nosio vodu. Stoj¹a kad doðe na onu èesmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori pokriv¹i se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. U tome doðe jedna gospa po vodu i opazi Stoj¹u kraj èesme u hladu. Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, po tom toèeæi vodu jednako je unj gledala, i po¹to natoèi vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala. Stoj¹a to opazi pa je zapita: "©to je, snaho, ¹to me tako gledi¹? Ili davno nisi videla èoveka ili se u ¹to upoznaje¹?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu ¹to sam je svojom rukom vezla." Onda Stoj¹a ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu ka¾e da je carska kæi iz toga i iz toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri. Kad to èuje Stoj¹a odmah joj se poka¾e: "Ja sam tvoj brat. Mo¾e¹ li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihor odneo?" A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: "Slatki brate! mi smo sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas dr¾e svaki u svome dvoru." Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doèeka i ugosti, a kad bude pred noæ, ona mu reèe: "Brate, sad æe doæi ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sila, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se." A Stoj¹a joj odgovori: "Sestro moja, ka¾i ti meni ¹ta je njegov obrok." Onda ga sestra odvede u drugu sobu, kad tamo, ali vo peèen, peæka hleba i akov vina," eto to mu je obrok" reèe sestra, a Stoj¹a kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoèi na noge i reèe: "Aha, sestro, da bija¹e jo¹!" Kad Stoj¹a tako veèera, reèe mu sestra: "Sad æe zmaj baciti buzdovan pred kuæu da se zna da ide kuæi." Tek ¹to ona to reèe, a buzdovan zauji vi¹e kuæe, a Stoj¹a br¾e istrèi pred kuæu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti nego ga doèeka u ruke pa ga zavitla preko zmaja èak na drugi hatar. Kad zmaj to vidi, zaèudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kuæi. Kad doðe pred dvor, iziðe careva kæi predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat". Zmaj je opet zapita: "A ¹ta je do¹ao?" A ona mu odgovori: "Do¹ao da me vidi." Onda zmaj srdito reèe: "Bre nije on do¹ao da te vidi, nego da te vodi." Èujuæi Stoj¹a iz dvora ovaj razgovor iziðe i on pred zmaja, a zmaj kako ga vidi stisne se na njega, a Stoj¹a ga doèeka te se uhvate u ko¹tac pa se ponesi. Jedan put Stoj¹a obori zmaja i pripu¹i ga, pa mu reèe: "©ta æe¹ sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti meni pod kolenima kao ja tebi, ja bih znao ¹ta bih." A Stoj¹a mu reèe: "Ja tebi ne æu ni¹ta," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i uèini veselje za nedelju dana. Kad proðe nedelja dana, zapita Stoj¹a zmaja za druga dva zeta, zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda æe iæi dok ne naðe grad, gde su dvori drugoga zmaja, a onde reèe mu da æe èuti za treæega. Posle toga opravi se Stoj¹a na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa poðe k drugome zmaju. Tako putujuæi doðe pod jedan grad, i pred gradom naðe jednu èesmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stoj¹a se onde napije vode pa legne malo u hlad da se odmori pokriv¹i se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo vreme postoji, al eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda Stoj¹u i maramu, a ona uzdahne, po tom toèeæi vodu jednako je unj gledala, i po¹to natoèi vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stoj¹a to opazi pa je zapita: "©to je, snaho, ¹to me tako gledi¹? Ili davno nisi videla èoveka ili se u ¹to upoznaje¹?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu ¹to sam je svojom rukom vezla." Onda Stoj¹a skoèi na noge pa joj se odmah poka¾e da je njezin brat, i pripovedi joj kako je bio i u druge sestre. A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doèeka i ugosti, a kad bude pred noæ, ona mu reèe: "Brate, sad æe doæi ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A Stoj¹a joj odgovori: "Sestro moja, ka¾i ti meni ¹ta je njegov obrok?" Ona ga onda odvede u drugu sobu, kad tamo, a to dva vola peèena, dve peæke hleba i dva akova vina, "eto to mu je obrok" reèe sestra Stoj¹i, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoèi na noge i reèe: "Aha, sestro, da bija¹e jo¹!" Kad Stoj¹a tako veèera, reèe mu sestra: "Sad æe pasti buzdovan pred kuæu èak iz drugoga hatara, da se zna da ide zmaj." Tek ¹to ona to reèe, a buzdovan zauji vi¹e kuæe, a Stoj¹a br¾e istrèi pred kuæu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti, nego ga doèeka u ruke pa zavitla njim èak na treæi hatar.