Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan siromah èovek, pa se pribije u nekakva bogata èoveka da slu¾i bez pogodbe. Tako je slu¾io godinu dana, a kad se navr¹i godina, on doðe gospodaru svome i zai¹te da mu plati ¹to misli da je zaslu¾io. Gospodar izvadi jedan novèiæ pa mu reèe: "Na, to ti je slu¾ba." Sluga uzme onaj novèiæ, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde je voda bila vrlo brza. Kad doðe na potok reèe sam u sebi: "Bo¾e milostivi! ¹ta je to da sam zaslu¾io samo jedan novèiæ za celu godinu dana? Ali Bog zna jesam li i toliko zaslu¾io. Evo æu sad da ogledam: baciæu ovaj novèiæ u vodu, pa ako ne potone, onda sam ga zaslu¾io, ako li potone, nisam ga zaslu¾io." Pa se onda prekrsti govoreæi: "Bo¾e milostivi! ako sam zaslu¾io ovaj novèiæ, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." To rekav¹i baci novèiæ u potok, a novèiæ odmah potone na dno. Onda se on sagne te izvadi novèiæ iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govoreæi: "Gospodaru! evo ti novèiæ natrag, ja ga jo¹ nisam zaslu¾io, nego æu te slu¾iti jo¹ jednu godinu dana." I tako stane na novo slu¾iti, i kad se opet navr¹i godina dana, on doðe gospodaru i zai¹te, da mu plati ¹to misli da je zaslu¾io. Gospodar opet izvadi novèiæ pa mu reèe: "Na, to ti je slu¾ba." On uzme novèiæ i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i baci novèiæ u potok govoreæi: "Bo¾e, milostivi! ako sam ga pravo zaslu¾io, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." Kako ga baci u vodu, a novèiæ odmah padne na dno, a on se sagne, te ga izvadi pa opet odnese gospodaru govoreæi: "Evo ti, gospodaru, novèiæ natrag, jo¹ ga nisam zaslu¾io, nego æu jo¹ jednu godinu da te slu¾im." Tako opet poène slu¾iti, pa kad iziðe i treæa godina, on otide gospodaru i zai¹te da mu plati ¹to misli da je zaslu¾io. Gospodar mu opet da novèiæ, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi jeli ga sad zaslu¾io. Kad doðe na potok, prekrsti se pa baci novèiæ u vodu govoreæi: "Bo¾e milostivi! ako sam zaslu¾io ovaj novèiæ, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka potone na dno." Kad novèiæ padne u vodu, poène plivati povrh vode. Onda on veseo uzme iz vode novèiæ, i metne ga u d¾ep, pa otide u ¹umu i naèini malu kolebinu, i onde stane ¾iveti. Posle nekoga vremena èuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiji preko mora èak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novèiæem k njemu, i stane ga moliti da bi mu kupio ¹to u drugome carstvu za njegov novèiæ. Gospodar se obeæa i uzme njegov novèiæ, pa poðe na put. Putujuæi tako naðe kraj mora nekaku decu koja su bila iznela maèka da ga ubiju i u more bace. Kad on to vidi, pritrèi k njima, pa ih zapita: "©ta je to deco?" A oni mu odgovore: "Èini ¹tetu, pa hoæemo da ga ubijemo." Onda on izvadi onaj novèiæ svojega negda¹njega sluge, pa im pru¾i da mu dadu maèka. Deca to jedva doèekaju, pa uzmu novèiæ a trgovcu dadu maèka. On odnese maèka na galiju pa poðe dalje putovati; i tako putujuæi jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da za tri meseca nije mogla izaæi na svoj pravi put. Kad vetar stane, gospodar od galije nije znao gde je, i po¹av¹i jo¹ malo dalje, doðe pod jedan grad. Kad se èuje u gradu da je do¹la galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na veèeru. Kad tamo, ali gospodar od galije ima ¹ta i videti: mi¹evi i pacovi trèe na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne natrèe na sto. Onda on reèe domaæinu: "Za Boga, brate, ¹ta je to?" A domaæin mu odgovori: "Tako je, brate, uvek kod nas, da ne mo¾emo od toga zverinja na miru ni ruèati ni veèerati. Jo¹ kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam ne bi u¹i poizodgrizalo." Onda se gospodar od galije seti svoga za novèiæ kupljenoga maèka, pa reèe domaæinu: "Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana." Domaæin na to odgovori: "Brate, ako ima¹ taku zverku, daj je ovamo, ja æu ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina ¹to ka¾e¹." Posle veèere otide gospodar od galije te donese svoga maèka, i reèe domaæinu da le¾u bez sanduka, ali oni opet ne smednu ni po ¹to, nego on sam ostane tako da spava. Onda on pusti maèka, a maèak kad opazi tolike mi¹e i pacove poène ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlaèiti, a i mi¹i i pacovi poznav¹i ko je tu, stanu be¾ati kud koji. Kad u jutru dan osvane, i oni poustaju, ali nasred sobe velika gomila mrtvih mi¹eva i pacova, a po sobi slabo je koji jo¹ trèao, nego su izvirivali iz jama. A posle tri dana nije se mogao ni jedan ni videti. Onda domaæin za maèka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Po tom na¹ putnik poðe s galijom kuæi. Kad doðe kuæi svojoj, doðe mu stari sluga njegov da ga pita ¹ta mu je doneo za onaj novèiæ. Gospodar mu iznese jedan mermer kamen, lepo otesan na èetiri ugla, pa mu da: "Na, to sam ti kupio za novèiæ." Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u svoju kolebu te naèini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kuæi, a to se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli. Kad on to vidi, upla¹i se pa otrèi svome gospodaru i ka¾e mu: "Gospodaru, ¹ta si ono ti meni dao? Ono nije moje, hodi da vidi¹." Gospodar doðe, i kad vidi kakvo je Bog èudo uèinio, onda mu reèe: "Nije fajde, moj sinko! kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga." Pa mu da sve ¹to je god doneo na galiji, i da mu kæer svoju te se o¾eni njome.