Napomena: U Beèu 1853., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bila jedna devojka koja je imala maðiju, pa maæija na nju mrzila da je oèima ne vidi za to ¹to je ona bila lep¹a od maæijine kæeri koju je dovela. Pored maæije omrzne na nju i njezin otac i stane je psovati i biti samo da bi ¾eni ugodio. Jedan put rekne njemu ¾ena: "Hajde, èoveèe, da mi ovu tvoju devojku po¹ljemo u svet neka sebi sreæu tra¾i." A on joj odgovori: "A kuda je znamo, ¾eno, poslati? kud je devojka sama pristala?" Ona mu reèe: "Ti, èoveèe, ako ne æe¹ to uèiniti, ja ne æu s tobom ¾iveti, nego ti nju sutra odmah vodi od kuæe, pa je zavedi gde u ¹umu, odakle sama ne æe znati kuæi doæi, a ti se ukradi od nje pa be¾i kuæi." On siromah pristane na to i rekne joj. "Barem spremi joj ¹to na put, da ne umre prvi dan u ¹umi od gladi." Maæija joj umesi pogaèu, pa sutradan kako svane, zavede je otac daleko u ¹umu, pa se ukrade od nje i vrati se kuæi. Ona sirota ostav¹i sama tumarala je èitav dan po ¹umi, ali iz nje nikako nije mogla iziæi. U tome prispe i mrak i ona se popne na jedno drvo da prenoæi, da je na zemlji ne bi izelo kako zverinje. I celu noæ su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva ¾iva ostala. Kad ujutru svane, ona siðe s drveta i poðe opet po ¹umi ne bi li kako iz nje izi¹la, ali ¹uma sve gu¹æa a kraja nikako. Kad se prikuèi opet veèe, i ona stane tra¾iti zgodno drvo za noæi¹te, dok u jedan put opazi gde se ne¹to kroz pomrèinu u ¹umi belasa. Ona pomisli ne æe li to sreæom biti kakva kuæa, pa poðe onamo. I zaista naðe kuæu lepu i veliku; vrata su bila otvorena, ona uðe unutra, kad tamo, sobe ne mo¾e lep¹e biti, i na astalu u jednoj sobi sveæa gori. Ona pomisli da je to kuæa kakvih pustaija, ali se nije stra¹ila misleæi u sebi: "Pustaija se boje samo bogati, ljudi, a ja ih se nemam za ¹to bojati; kazaæu im da æu ih sva¹ta slu¹ati i raditi za onu koru hleba ¹to æe mi dati." Pa izvadiv¹i svoju pogaèu iz torbe prekrsti se i stane jesti. Tek poène jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za pogaèom, a ona mu stane po malo mrviti. Ne postaja malo doðe i jedna mala va¹èica, stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi parèence pogaèe pa je uzme na krilo, poène je milovati, i hraniti iz ruke. Za tim doðe i maèka, ona i maèki odlomi pogaèe pa joj da. Na jedan put èuje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu uðe, ali lav odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pru¾i i njemu pogaèe, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi pa poène lava milovati i hraniti pogaèom, dok u jedan put èuje zveku od oru¾ja, i htede od straha pasti, dok eto ti u sobu uðe nekako stvorenje u medveðoj ko¾i; petao, va¹ka, maèka i lav otrèe odmah predanj, i stanu se oko njega umiljavati i cièati od radosti. Ona sirota ni pomislila nije da je to èovek, nego je mislila da je Bog zna kaka zverka i èekala je samo kad æe je spopasti i rastrgnuti. Al to stra¹no stvorenje skide sa lica medveðu ko¾u, i zbaci medveðinu sa sebe, i sinu sva soba od njegovih zlatnih haljina. Devojka iza velikoga straha èisto se obeznani kad vidi u gosposkim haljinama prekrasnoga mladiæa. Ali on pristupi k njojzi, i reèe joj: "Ne boj se, draga du¹o, ni¹ta; ja nisam nikakav rðav èovek, ja sam carski sin, pa kad hoæu da lovim, doðem ovamo, a ovu medveðinu nosim da me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja èovek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam kaka avet i be¾i od mene; i u ovu kuæu ne sme niko da uðe, ni blizu nje proðe, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se pla¹ila ovamo doæi, valjada si znala da ja avet nisam?" Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj kuæi ni¹ta nije znala, veæ da je maæija oterala, i sve redom iska¾e kako je bilo. Kad on sve èuje, ra¾ali mu se zdravo, pa joj reèe: "Maæija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja hoæu da te uzmem; hoæe¹ li poæi za mene?" "Hoæu" rekne ona. Sutradan on je odvede svome ocu u dvor, i tamo se venèaju. Posle nekoga vremena izmoli se ona da ide da vidi svoga oca, mu¾ je pusti, i ona se obuèe sva u zlato, pa doðe k ocu. Otac joj nije bio kod kuæe, veæ maæija koja kad je vidi, upla¹i se da nije pastorka do¹la da joj se osveti, i potrèi pred nju govoreæi: "Vidi¹, ja sam te na tu sreæu uputila." Pastorka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kæerju. Zdravo joj ¾ao bude ¹to oca nije na¹la kod kuæe, ali polazeæi dade i maæiji dosta novaca. Maæija za njom preteæi pesnicom rekne: "Èekaj nesreæo! ne æe¹ ti sama tako iæi, odmah sutra i moja æe kæi." Kad u veèe doðe joj mu¾, a ona poène mu govoriti: "Zna¹ ¹ta je, èoveèe! ja velim neka ide i ova moja devojka u svet da tra¾i sreæu, vidi¹, onu smo poslali, pa se ne vraæa, mo¾e biti da do sad zlato na njoj trepti." Èovek uzdahne pa pristane i na to. Sutradan ona spremi svojoj kæeri kolaèa i peèenja pa je opravi sa ocem u ¹umu. Otac je zavede kao i onu prvu, pa ode kuæi. Ona kad vidi da oca nema, poène tra¾iti put kuæi, pa naiðe na onu kuæu u ¹umi odmah; uðe unutra, kad vidi da nigde nikog nema u celoj kuæi, zakljuèa vrata, govoreæi: "Sam Bog da doðe ne æu mu otvoriti." Izvadi iz torbe peèenje i kolaèe pa metne na astal i poène veèerati, al eto ti petla, va¹ke i maèke, stanu se oko nje umiljavati da bi im ¹to dala, a ona kao besna: "Do ðavola! nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama." Pa ih poène tuæi, a va¹ka stane dreèati, a kad lav dreku èuje doleti, pa ¹èepa devojku, i svu rastrgne. Sutradan doðe carski sin sa ¾enom u lov, ona odmah pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu parèad od nje te odnese maæiji, i naðe svoga oca kod kuæe, on se vrlo obraduje kad vidi svoju kæer za carskim sinom udatu. A kad èuje ¹ta je sa ¾eninom kæerju bilo, ¾ao mu bude, "ali joj je" reèe "mati to zaslu¾ila kod Boga, jer je na tebe badava mrzila. A eno je" veli "na bunaru, idem da joj ka¾em." Kad ¾ena èuje ¹ta je od njene kæeri, ona poène èoveku govoriti: "Ja èoveèe ne mogu tvoje kæeri oèima gledati, veæ hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne æe¹, ja æu sad skoèiti u bunar." "Pa skoèi!" odgovori èovek "ja svoga deteta ubiti ne mogu." "Dobro kad ne æe¹, i ja je gledati ne mogu." Pa skoèi u bunar.