Pregled Prvi Preth Sled Poslednji
Naslov: Jarac živoderac
Napomena: U Beču 1870., Vuk Stefanović Karadžić
Bio starac i baba, pa imali dva sina i dvije snahe. Oni su bili vrlo
siromašni i nijesu ništa imali do jednoga jarca. Jedan dan pošlje starac
mlađu snahu da vodi jarca u šumu, da mu nakreše da ne bi krepao od
gladi. Ona po zapovijesti otide s jarcem, ali malo čas, eto ti jarca
kuđi, pa se stane drekenjati oko kuće: "Mehehe!" Starac iziđe i zapita ga
šta mu je i šta je došao kući." A on odgovori: "Poslao si snahu da mi
kreše da brstim, a ona mi natakla gužvu na gubicu, pa ne mogu." Onda
starac pošlje drugu snahu; ali jarac onako uradi i kod nje. Pošlje starac
sina mlađega, ali jarac onako uradi i njemu; pošlje starijega, i starijemu
učini jarac onako. Sad pođe baka, uzme u rukavicu osjevina, i stane
prosipati za sobom, vabeći jarca: "Jac, jaco, jac, jaco!" Jarac iđaše za
babom, dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se
onda vrati kući po svome običaju i stane ga dreka oko kuće: "Mehehe!"
Opet ga starac zapita, što mu je, a on odgovori: "Poslao si baburinu da
mi kreše da brstim, a ona mi natakla gužvu na gubicu, pa ne mogu."
Starac misleći da je istina, što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac
isto onako uradi i njemu. Tada se starac razljuti, i kako dođe kući, odmah
jarca zakolje, odere ga, osoli, natakne na ražanj i pripeče ga k vatri, a
moj ti jarac skoči s ražnja, pa bježi! bježi! te u lisičiju jamu, a
lisice ne bješe kod kuće. Kad lisica dođe, čuje da ima netko u njezinoj
kući, i ne smjedne uljeći unutra, nego pođe do svoje kuće nevesela i
žalosna. Idući tako eto ti pred nju zeca, pa je zapita, šta traži tuda
tako nevesela. A ona mu kaže da se netko uvukao u njezinu kuću, pak sad
ne smije unutra. Onda zec reče: "Hajdemo nas dvoje, da vidimo, tko bi to
bio." I tako pođu. Kad dođu pred jamu, poviče zec: "Tko je u tetinoj
jami?" A jarac iznutra odgovori: "Ja sam jarac živoderac, živ klan ne
doklan, živ soljen ne dosoljen, živ pečen ne dopečen! zubi su mi kao
kolac, pregrišću te kao konac." Kad to čuju zec i lisica, poplaše se pa
pobjegnu bez obzira. Bježeći tako naiđu na vuka, međeda i lava, pa ih
ovi zapitaju, šta im je, što bježe. Kad lisica i zec vide ovako društvo,
oni se zaustave pa im pripovjede, šta je i kako je. Onda se dignu svi
zajedno, eda bi kako uveli tetu u njezinu kuću; ali im zalud bješe muka,
jer im jarac svakome odgovori kao i zecu. Hodajući tako neveseli po polju
i brinući se tetom, sretvu ježa, i on ih zapita, šta rade u društvu
toliki, a oni mu kažu sve šta je i kako je. Onda reče jež: "Hajde da i
ja sreću pokušam, da vidim tko je to." Kad dođu pred jamu, poviče jež:
"Tko je to u tetinoj kući?" Jarac odgovori: "Ja sam jarac živoderac, živ
klan, ne doklan, živ soljen nedosoljen, živ pečen ne dopečen! zubi su mi
kao kolac, pregrišću te kao konac." Na to mu jež reče: "Ja sam jež,
svemu selu knez, saviću se u trubicu, ubošću te u g... .u" A moj ti
jarac bježi!
|
|