Napomena: U Beèu 1870., Vuk Stefanoviæ Karad¾iæ

Bio jedan car pa imao kæer, koja je imala na sebi tri belege: na èelu kao zvezdu, na prsima kao sunce, na kolenu kao mesec. Kad doraste do udaje, rekne ocu, da ne æe ni za koga poæi koji njene belege ne pogodi, a koji pogodi, za onoga æe poæi, da bi bio najveæi siromah ili prosjak. Kad se to razglasi po svetu, stanu je prositi mnogi carevi i kraljevi, ali ona nije htela poæi ni za jednoga, jer ni jedan nije mogao pogoditi njezinih belega. Jednom ona iziðe s dvorkinjama u ¹etnju, i naiðe u polju na jednoga siroma¹ka deèka gde èuva jednu krmaèu i troje pra¹èiæa, koji su u isti mah krmaèu sisali. Kad careva kæi vidi pra¹èiæe, vrlo joj omile, pa se otisne od drugih devojaka i otide k svinjarèetu, koje je malo dalje od krmaèe stajalo, i zapita ga: "Hoæe¹ li mi da ti jedno prasence ispod svoje krmaèe?" A svinjarèe odgovori: "Hoæu, gospoðo." Ona ga upita: "Po ¹to?" A on odgovori: "Ne i¹tem ni¹ta, samo da otkrije¹ lice da te vidim." Careva kæi onda otkrije svoje lice i ne seæajuæi se belege, a on joj opazi belegu na èelu, pa onda uhvati jedno prase i da joj, ona uzme prase i radosna otide kuæi s ostalim devojkama. Kad u veèe dete otera kuæi krmaèu i dvoje prasaca, otac napadne nanj i stane ga karati: "Gde ti je prase, ubio tamo njega Bog! Ja gledam da zapatim, a ti ra¹æerdava¹." Dete nije htelo kazati, kome je prase dalo, nego reèe, da je zaspalo, te praseta nestalo. Careva kæi oti¹av¹i kuæi, odmah poka¾e prase ocu i materi, i ono njima obadvoma omili, jer je bilo vrlo lepo, pa reknu kæeri, da bi dobro bilo, kad bi mogla dobiti jo¹ jedno, a ona mu odgovori, da ima jo¹ dvoje. Te tako sutradan digne se opet s dvorkinjama, i otide k svinjarèetu, i zai¹te u njega jo¹ jedno prase. A svinjarèe joj ka¾e, da æe joj dati prase, ali da mu da da joj vidi grudi. Ona odmah razdrlji prsi, a on kad joj vidi na prsima belegu, da joj i drugo prase. Careva kæi uzme prase pa vesela otide kuæi, a svinjarèe s krmaèom i jednim prasetom opet svojoj, i otac ga za drugo prase jo¹ veæma iskara Treæi dan doðe careva kæi na ono isto mesto, i zai¹te od svinjarèeta i treæe prase. On joj obeæa dati, samo da se otkrije do kolena, da joj vidi kolena. Ona se otkrije, a on kad opazi na kolenu belegu, da joj i treæe prase. Onda careva kæi otiðe i s treæim prasetom svojoj kuæi, a svinjarèe sa samom krmaèom opet svojoj, i sad se i otac i mati jo¹ veæma rasrde, i tako ga iskaraju i izru¾e, da jedva bez boja ostane. Posle nekoga vremena reèe svinjarèe materi, da mu umesi jednu pogaèu i ispeèe jedno pile i da mu natoèi èuturu vina i da struk bosiljka. Mati mu to sve pripravi i spremi u torbu. On uzme torbu na rame pa poðe i na polasku reèe materi "Idem, majko, da i ja pogaðam carevoj devojci belege; ne bi li Bog dao da pogodim!" Mati mu na to odgovori: "Jaoj, moj sinko, nema te sreæe u nas." A on joj opet reèe: "Ja se nadam majko, ako Bog da." I tako se digne i doðe u carev dvor, kad tamo, a to do¹ao i jedan Turèin da pogaða. Kad ih izvedu k devojci da pogaðaju, reèe Turèin svinjarèetu: "Ded sinovèe ti prvi govori, a ja znam ¹ta æu govoriti " Onda svinjarèe zaène govoriti: "Devojko, jeli ti na èelu zvezda?" Tek ¹to on to izusti, a Turèin mu u reè: "Valaj ba¹ smo u jednoj misli." Devojka se otkrije pa reèe deèku: "E, to si pogodio; sad kazuj ¹ta imam na grudima." Deèko odgovori: "Ima¹ sunce." A Turèin se odmah utakne: "Valaj i bila, ba¹ sam to hteo da izreknem." Careva devojka otkrije i grudi pa reèe deèku: "I to si pogodio; kazuj jo¹ ¹ta imam na kolenu. ' Deèko odgovori: "Ima¹ mesec." A Turèin: "Moje mi vjere, sinovèe, ¹ta æemo nas dvojica sad? Ja sam to sve znao." Onda se svi uzbune ¹ta æe èiniti: devojka je volela za Turèina, jer je bio lep momak i gosposki odeven, a svinjarèe u siroma¹kim haljinama. Najposle narede da obojica prenoæe s devojkom, pa kome naðu ujutru devojku okrenutu, onoga da bude. Kad nastane noæ i oni legnu spavati, a devojka se okrene Turèinu. Onda deèko ustane pa iziðe na polje, a devojka zapovedi Turèinu: "Idi br¾e i ti za njim, pa ¹togod on uzradi, ono radi i ti." Deèko izi¹av¹i na polje, èuène u mraku, pa izvadi iz torbe pogaèu i peèeno pile i èuturu s vinom pa stane jesti i piti. Turèinu se kroz pomrèinu uèini da deèko radi onaj posao koji cara s konja stera, pa i on èuène i jedva se s velikim natezanjem oneredi. U tom èujuæi Turèin da dete ne¹to jede i mlje¹te, pomisli da ono jede svoju neèist, pa stane i on jesti svoju. Svinjarèe kad se najede i napije, uzme onaj struk bosiljka, pa se stane trti njime po licu, a Turèin pomisli da se ono ma¾e svojom neèi¹æu pa uzme i on od svoje ¹to jo¹ nije bio pojeo, te se dobro uma¾e po obrazu. Posle uðu obojica k devojci, i legnu uza nju, jedan s jedne, drugi s druge strane. Devojka se opet okrene Turèinu, ali od smrada i gada nije mogla trpeti, nego se odmah okrene svinjarèetu koje je mirisalo na bosiljak, i tako ujutru naðu devojku okrenutu k svinjarèetu. Svinjarèe posle ostane onde kao carski zet, i dovede k sebi oca i mater, te su ¾iveli sretno do svoga veka.