1. Tada Josif pade na lice ocu svom, i plaka nad njim celuju'ci ga.

<1 Moj. 46:4> <2 Car. 13:14>

2. I zapovedi Josif slugama svojim lekarima da mirisima poma"zu oca njegovog; i lekari pomaza"se mirisima Izrailja.

<2 Dn. 16:14> <Mat. 26:12> <Mar. 16:1>

3. I navr"si mu se "cetrdeset dana, jer toliko dana treba onim koje poma"zu mirisima; i plaka"se za njim Misirci sedamdeset dana.

<4 Moj. 20:29> <5 Moj. 34:8>

4. A kad prodjo"se "zalosni dani, re"ce Josif doma"snjima Faraonovim govore'ci: Ako sam na"sao milost pred vama, govorite Faraonu i recite:

<Jest. 4:2>

5. Otac me je moj zakleo govore'ci: Evo, ja 'cu skoro umreti; u grobu mom, koji iskopah u zemlji hananskoj, onde me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svog, a posle 'cu opet do'ci.

<2 Dn. 16:14> <Isa. 22:16> <Mat. 27:60>

6. A Faraon mu re"ce: Idi, pogrebi oca svog kako te je zakleo.

7. I otide Josif da pogrebe oca svog; i s njim podjo"se sve sluge Faraonove, stare"sine od doma njegovog i sve stare"sine od zemlje misirske.

8. I sav dom Josifov i bra'ca njegova i dom oca njegovog; samo decu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostavi"se u zemlji gesemskoj.

9. A podje s njim kola i konjanika toliko da be"se vojska vrlo velika.

10. A kad dodjo"se na gumno Atadovo, koje je s one strane Jordana, plaka"se onde mnogo i vrlo tu"zno; i Josif u"cini "zalost za ocem svojim za sedam dana.

<1 Sam. 31:13> <Jov 2:13> <Dela 8:2>

11. A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad vide"se pla"c na gumnu Atadovom, reko"se: U velikoj su "zalosti Misirci. Zato prozva"se ono mesto s one strane Jordana "Zalost misirska.

12. I u"cini"se mu sinovi njegovi kako im be"se zapovedio.

13. Odneso"se ga sinovi njegovi u zemlju hanansku, i pogrebo"se ga u pe'cini na njivi makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji.

<1 Moj. 23:16> <1 Moj. 23:17> <Dela 7:16>

14. I pogrebav"si oca svog vrati se Josif u Misir i bra'ca njegova i svi koji behu iza"sli s njim da pogrebu oca njegovog.

15. A bra'ca Josifova vide'ci gde im otac umre, reko"se: Mo"ze biti da se Josif srdi na nas, pa 'ce nam se osvetiti za sve zlo "sto mu u"cinismo.

<Jov 15:21>

16. Zato poru"ci"se Josifu: Otac tvoj zapovedi na samrti i re"ce:

17. Ovako ka"zite Josifu: Molim te, oprosti bra'ci svojoj bezakonje i greh, "sto ti pakosti"se; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvog. A Josif zaplaka se kad mu to reko"se.

<1 Moj. 49:25> <Pri"ce 28:13>

18. Posle dodjo"se i bra'ca njegova i pado"se pred njim i reko"se: Evo smo sluge tvoje.

<1 Moj. 37:7> <1 Moj. 37:10>

19. A Josif im re"ce: Ne bojte se, zar sam ja mesto Boga?

<5 Moj. 32:35> <Rim. 12:19> <Jevr. 10:30>

20. Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da u"cini "sta se danas zbiva, da se sa"cuva u "zivotu mnogi narod.

<1 Moj. 45:5> <1 Moj. 45:7> <Psal. 56:5> <Isa. 10:7> <Dela 3:13>

21. Ne bojte se dakle; ja 'cu hraniti vas i va"su decu. Tako ih ute"si i oslobodi.

<1 Moj. 47:12> <Mat. 5:44>

22. Tako "zivlja"se Josif u Misiru s domom oca svog, i po"zive sto i deset godina.

23. I vide Josif sinove Jefremove do tre'ceg kolena; i sinovi Mahira sina Manasijinog rodi"se se i odrasto"se na kolenima Josifovim.

<1 Moj. 30:3> <Jov 42:16>

24. I re"ce Josif bra'ci svojoj: Ja 'cu skoro umreti; ali 'ce vas zacelo Bog pohoditi, i izve"s'ce vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu.

<1 Moj. 26:3> <1 Moj. 48:21> <2 Moj. 3:16> <4 Moj. 11:12> <Jevr. 11:22>

25. I zakle Josif sinove Izrailjeve i re"ce: Zaista 'ce vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde.

<1 Moj. 47:29> <2 Moj. 13:19> <Is.N. 24:32>

26. Potom umre Josif, a be"se mu sto i deset godina; i pomazav"si ga mirisima metnu"se ga u kov"ceg u Misiru.