1. Godine koje umre car Ozija videh Gospoda gde sedi na prestolu visokom i izdignutom, i skut Mu ispunjava"se crkvu.

<1 Car. 22:19> <2 Car. 15:7> <Jezek. 1:26> <Jovan 12:41>

2. Serafimi stajahu vi"se Njega, svaki ih ima"se "sest krila: dvema zaklanja"se lice svoje i dvema zaklanja"se noge svoje, a dvema lete"se.

<Jezek. 1:11> <Otkr. 4:8>

3. I vikahu jedan drugom govore'ci: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je sva zemlja slave Njegove.

4. I zadrma"se se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.

5. I rekoh: Jao meni! Pogiboh, jer sam "covek ne"cistih usana, i "zivim usred naroda ne"cistih usana, jer Cara Gospoda nad vojskama videh svojim o"cima.

<Jezek. 12:2> <Dan. 10:8> <Luka 5:8>

6. A jedan od serafima dolete k meni dr"ze'ci u ruci "ziv ugljen, koji uze s oltara kle"stima,

<3 Moj. 16:12>

7. I dota"ce se usta mojih, i re"ce: Evo, ovo se dota"ce usta tvojih, i bezakonje tvoje uze se, i greh tvoj o"cisti se.

<Dan. 10:16>

8. Potom "cuh glas Gospodnji gde re"ce: Koga 'cu poslati? I ko 'ce nam i'ci? A ja rekoh: Evo mene, po"salji mene.

<1 Moj. 1:26>

9. A On re"ce: Idi, i reci tom narodu: Slu"sajte ali ne'cete razumeti, gledajte ali ne'cete poznati.

10. U"cini da odeblja srce tom narodu i u"si da im ote"zaju, i o"ci im zatvori, da ne vide o"cima svojim i u"sima svojim da ne "cuju i srcem svojim da ne razumeju i ne obrate se i ne iscele.

11. A ja rekoh: Dokle, Gospode? A On re"ce: Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i ku'ce da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvim ne opusti,

<Isa. 13:12> <Isa. 24:3> <Mih. 2:4>

12. I dokle Gospod opravi daleko ljude i bude sama pusto"s u zemlji.

<5 Moj. 28:64> <Isa. 10:23>

13. Ali 'ce jo"s biti u njoj desetina, pa 'ce se i ona zatrti; ali kao hrast ili brest, kojima i kad zbace li"s'ce ostaje stablo, tako 'ce sveto seme biti njeno stablo.

<Rim. 11:5>