Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, izidje predanj ovan sa zlatnom vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz pu"ske da ga ubije, a ovan se zatr"ci te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i dru"stvo njegovo kad ga posle nadje, ne znaju'ci ko ga je ubio, odnese ga ku'ci i ukopa. Posle toga "zena ovoga lovca obesi njegovu pu"sku o klin. Kad joj se sin opa"se snagom, on zai"ste od matere onu pu"sku da ide s njom u lov, a mati mu je ne htedne dati govore'ci: "Ni po "sto, sinko! otac je tvoj poginuo s tom pu"skom pa ho'ce"s i tebi glave da dodje?" Jednom on ukrade pu"sku i otide u lov. Kad dodje u "sumu, onaj ovan sa zlatnom vunom izidje i predanj, pa mu re"ce: "Tvoga sam oca ubio, pa 'cu i tebe." A on se upla"si pa rekne: "Pomozi Bo"ze!" i nategne pu"sku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, "sto ga u carstvu nema, pa zdere ko"zu s njega i odnese ku'ci. Malo po malo pro"cuje se to do cara, i car zapovedi da mu se donese ta ko"za da vidi kakvih jo"s zverova ima u njegovu carstvu. Kad onaj momak odnese ko"zu i caru poka"ze, car mu re"ce: "I"sti "sta ho'ce"s da ti dam za tu ko"zu." A on mu odgovori: "Ne 'cu je prodati ni po "sto." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu nije bio prijatelj, ve'c zlotvor. On re"ce caru: "Kad on ne 'ce tu ko"zu tebi da da, gledaj da mu skrhamo vrat, zapovedi mu da u"cini "sto ne mo"ze biti." I tako nau"ci cara te dozove mom"ce i re"ce mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina. Mom"ce kad to "cuje, stane plakati i moliti se da on to ne mo"ze u"ciniti, niti to mo"ze biti; a car mu opet re"ce: "Ako za sedam dana to ne uradi"s, nije na tebi glave." On onda pla"cu'ci otide ku'ci i ka"ze materi "sta je i kako je, a mati kad "cuje, odgovori mu: "Jesam li ti kazala, sinko, da 'ce tebi ona pu"ska do'ci glave kao i ocu tvome." Pla"cu'ci tako mom"ce i misle'ci "sta 'ce raditi i kuda 'ce, da bi ga nestalo, izidje iza sela i podobro se od njega udalji. Kad na jedan put jedno devoj"ce izidje predanj, i zapita ga: "\Za "sto, brate, pla"ce"s?" A on joj srdito odgovori: "Idi s Bogom, kad mi pomo'ci ne mo"ze"s", i podje dalje, a devoj"ce pristane za njim i stane ga moliti da joj ka"ze, "mo"ze biti" veli "da 'cu ti pomo'ci". Onda on stane pa joj re"ce: "Kaza'cu ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne mo"ze pomo'ci", i pripovedi joj sve "sta ga je sna"slo i "sta mu je car zapovedio. Ona kad ga saslu"sa, re"ce mu: "Ne boj se, brate, nego idi i i"sti u cara na kom 'ce mestu da bude vinograd, pa neka ti ip"sartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana ima'ce"s gro"zdja zrela." On se na to vrati ku'ci i ka"ze materi kao od muke kako se s devoj"cetom na"sao i "sta mu je kazalo. A mati kad "cuje, re"ce mu: "Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao." Onda on otide k caru i zai"ste mesto za vinograd i da mu se i"sparta gde 'ce biti brazde. Car mu da sve i u"cini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd posadjen; drugo jutro listao, do sedam dana bilo ve'c gro"zdje zrelo u njemu, a to je bilo vreme kad nigde nema gro"zdja. On nabere gro"zdja, izmulja i odnese caru slatka vina i u marami gro"zdja. Kad car to vidi vrlo se za"cudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka re"ce caru: "\Sad 'cemo mu zapovediti drugo "sto zaista ne 'ce mo'ci u"ciniti." Pa nau"ci cara te dozove ono mom"ce i re"ce mu: "Od viljevskih zuba da mi na"cini"s dvor." On kad to "cuje, otide ku'ci pla"cu'ci i pripovedi materi "sta mu je sad car zapovedio, i re"ce joj: "Ovo, majko, niti mo"ze biti, niti ja mogu svr"siti." A mati mu odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi li te Bog namerio na onu devoj"cicu." On izidje iza sela, i kad dodje na ono isto mesto gde je pre onu devojku na"sao, ona izidje opet predanj pa mu re"ce: "Opet si, brate, neveseo i pla"can." A on joj se stane tu"ziti "sta mu je sad zapovedjeno. Ona kad ga saslu"sa, re"ce mu: "Lako 'ce biti i to; nego idi k caru i i"sti ladju i u njoj trista akova, vina i trista akova rakije, i uz to jo"s dvadeset dundjera, pa kad dodje"s na ladji tu i tu izmedju dve planine, zagradi vodu "sto je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi 'ce onamo do'ci da piju vodu, pa 'ce se opiti i popadati, a dundjeri onda neka im sve zube izre"zu pa ih nosi na ono mesto gde car ho'ce da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana bi'ce grad gotov." Onda se on vrati ku'ci i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i "sta mu je ona kazala. A mati mu opet re"ce: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pomogne." On otide k caru i izi"ste sve, pa onda otide i svr"si kako mu je devojka kazala: viljevi dodju te se opiju i popadaju, a dundjeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde 'ce se grad zidati; on u ve"ce metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa re"ce stricu onoga deteta, svome doglavniku: "E sad "sta da mu radim? Ovo nije "covek, Bog zna "sta je." A on mu odgovori: "Jo"s jedno da mu zapovedi"s, pa ako i to svr"si, zaista je ne"sto vi"se od "coveka;" i tako opet nagovori cara, te dozove mom"ce i re"ce mu: "\Sad jo"s da mi dovede"s carsku devojku iz drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovede"s, na tebi nema glave." Mom"ce kad to "cuje, otide materi svojoj i ka"ze joj "sta je car zapovedio; a ona mu re"ce: "Idi, sinko, tra"zi opet onu devojku, ne bi li Bog dao da te opet izbavi." On otide iza sela i nadje onu devojku, pa joj pripovedi "sta mu je opet zapovedjeno. Devojka kad ga saslu"sa, re"ce mu: "Idi i"sti u cara galiju, i u njoj da se na"cini dvadeset du'cana, i u svakome du'canu da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i i"sti da se izberu najlep"si momci, pa neka ih lepo obuku i nameste za kalfe, u svaki du'can po jedan. Pa 'ce"s onda ti po'ci na toj galiji i sre"s'ce"s prvo i prvo "coveka a on nosi "zivu orlu"sinu, pa ga pitaj ho'ce li je prodati, on 'ce kazati da ho'ce, a ti mu podaj "stogod zai"ste. Posle 'ce"s sresti drugoga gde nosi "sarana u "cunu, sve su mu zlatne kralju"sti, i toga "sarana kupi po "sto po to. Tre'cega 'ce"s sresti a on nosi "ziva goluba, i za goluba podaj "stogod zai"ste. Od orla 'ce"s iz repa i"s"cupati jedno pero, od "sarana kralju"st, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa 'ce"s ih pustiti sve. Kad otide"s u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve du'cane i naredi neka svaki momak pred svojim du'canom stoji. Onda 'ce do'ci svi gradjani i gleda'ce trg i divi'ce se, a devojke koje dodju po vodu, govori'ce po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada, jo"s ovake galije nije bilo ni ovaka trga. To 'ce za"cuti i careva devojka, pa 'ce se iskati u oca da je pusti da i ona vidi. Kad ona dodje sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz du'cana u du'can, i iznosi trg svakojaki preda nju sve lep"si i lep"si, i sve je zabavljaj dok se malo posumra"ci, pa kad se posumra"ci, a ti kreni galiju, u taj 'ce mah pasti tama da se ni"sta ne vidi. U devojke 'ce biti tica na ramenu "sto je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da ladja ide, ona 'ce pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru "sta je i kako je. A ti onda zapali perce od orla, te 'ce ti orao odmah do'ci, a ti mu ka"zi neka uhvati ticu, i orao 'ce je uhvatiti. Posle 'ce devojka baciti jedan kami"cak u vodu, te 'ce galija odmah stati, a ti onda uzmi kralju"st od "sarana i zapali je, i "saran 'ce ti odmah do'ci, a ti mu ka"zi da nadje i proguta onaj kami"cak, "saran 'ce ga na'ci i progutati, a galija 'ce odmah po'ci. Posle 'cete dugo putovati na miru, pa 'cete najposle do'ci izmedju dve planine, onde 'ce se galija okameniti i veliki 'cete strah pretrpeti, i devojka 'ce te terati da joj donese"s "zive vode, a ti onda od goluba perce zapali, i golub 'ce ti odmah do'ci, a ti mu podaj staklence i on 'ce ti doneti "zive vode; po tom 'ce se odmah galija krenuti i do'ci 'ce"s sretno ku'ci s carskom devojkom." Po"sto mom"ce saslu"sa devojku, otide ku'ci i ka"ze materi sve, pa onda otide k caru i zai"ste sve "sto mu je trebalo; car mu nije mogao odre'ci, nego mu da, i tako se on krene s galijom. Putuju'ci tako svr"si na putu sve kao "sto mu je re"ceno, i dodje pod onaj grad u drugome carstvu, i kao "sto mu je devojka kazala, on u"cini sve, do"cepa se carske k'ceri i sretno s njome dodje natrag. U gradu car i njegov doglavnik s carevih pend"zera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak re"ce doglavnik caru: "\Sad ga pogubi kako izidje iz galije, druk"cije mu ne mo"ze"s dosaditi." Kad galija ve'c stane u kraj, onda stanu izlaziti na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti d"zelata te kako se pomoli iz galije, odse"ce mu glavu. Car je mislio onu carsku k'cer za sebe uzeti, te kako ona izidje iz galije, on prisko"ci k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa re"ce: "Kamo onaj "sto se trudio za mene?" A kad vidi da mu je glava odse"cena, odmah uzme "zivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet o"zivi kao i bio. Kad car i njegov doglavnik opaze da je on o"ziveo, re"ce doglavnik caru: "Taj 'ce sad jo"s vi"se znati nego "sto je znao, jer je bio i mrtav pa opet o"ziveo." Car za"zeli doznati da li se zaista vi"se zna kad se nanovo pro"zivi, pa zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka "zivom vodom pro"zivi. Po"sto caru odseku glavu, carska k'ci ne htedne ni da zna za njega, nego odmah napi"se ocu knjigu i ka"ze sve kako je bilo i da ona ho'ce da podje za ono mom"ce, a otac njezin otpi"se da narod primi ono mom"ce za cara, ako li ne 'ce da 'ce on dignuti krajinu na njih. Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu k'cer i da caruje. I tako ono mom"ce o"zeni se carevom devojkom i postane car, a ostali momci "sto su s njim i"sli i"zene se onim devojkama "sto su bile pored carske k'ceri i postanu velika gospoda.