Napomena: U Be"cu 1853., Vuk Stefanovi'c Karad"zi'c

Bio nekakav siromah "covek, koji se svakojako prometao, pa najposle nabere vre'cu mahovine i metnuv"si odozgo malo vune ponese na va"sar da proda sve mesto vune s vre'com zajedno. Idu'ci tako na va"sar sastane se s jednim "covekom, koji je isto tako poneo na va"sar vre'cu "se"sarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha "se"sarice bio malo pokrio. Po"sto na pitanje "sta koji ima u vre'ci jedan odgovori da nosi na va"sar orahe a drugi vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu. Onaj "sto je imao mahovinu dokazuju'ci da je skuplja vuna od oraha zai"ste prida, ali kad vidi da onaj "sto je imao "se"sarice ne da prida ni"sta, nego ho'ce onako da pazare jedno za drugo, on pomisli da su bolji i orasi nego mahovina. I tako posle dugoga cenkanja pogode se da onaj "sto je imao "se"sarice da onome drugom dva novca prida, ali ne imaju'ci ni njih kod sebe ostane mu ih du"zan, i kao za bolju tvrdju da 'ce mu ih za celo vratiti pobrate se. Promeniv"si sad vre'ce pobegne jedan na jednu a drugi na drugu stranu misle'ci svaki da je drugoga prevario, a kad dodju svaki svojoj ku'ci i izru"ce hespap iz vre'ca, onda vide da ni jedan upravo nije prevaren. Posle nekoga vremena digne se onaj "sto je imao mahovinu da tra"zi svoga pobratima i da i"ste dva novca, i na"sav"si ga u jednom selu kod popa u najmu ka"ze mu: "Ti, pobratime, prevari mene." A on mu odgovori: ,Vala, pobratime, i ti si mene." Po tom onaj stane iskati dva novca govore'ci da ono valja platiti "sto je obre"ceno i pobratimstvom potvrdjeno. I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca, "nego" veli "u moga popa za ku'com ima velika jama u zemlji, u koju on "cesto silazi, i po svoj prilici bi'ce u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde dove"ce spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda 'cemo dobit podeliti, i ja 'cu ti platiti dva novca." Ovaj na to pristane. Kad bude u ve"ce, popov najamnik nadje vre'cu i u"ze, pa oti"sav"si s pobratimom nad jamu, udje u vre'cu, i pobratim ga sve"ze preko srede, pa spusti u jamu. Kad ovaj dole izidje iz vre'ce, i po jami tuc tamo tuc amo ne nadje ni"sta do "zita, pomisli u sebi: "Ako ja pobratimu sad ka"zem da nema ni"sta, on mo"ze oti'ci i mene u jami ostaviti, pa "sto 'cu sutra od popa kad me nadje u jami?" Pa onda opet udje u vre'cu, i dobro se sve"ze u"zem, pa povi"ce pobratimu: "Pobratime, vuci vre'cu, puna je sva"sta!" Vuku'ci pobratim vre'cu, pomisli u sebi: ""Sta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo nosim sam, a on neka gleda kako 'ce izi'ci iz jame." Pa uprtiv"si vre'cu s pobratimom na ledja, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa laju'ci i gone'ci ga. Kad malo posustane, i vre'ca mu se niz ledja ponisko obesi, onda pobratim iz vre'ce povi"ce: "Di"zi, pobratime, ujedo"se me psi!" Kad ovaj to "cuje, a on baci vre'cu na zemlju. Onda onaj iz vre'ce rekne: "Tako ti, pobratime, "s'ca"se mene da prevari"s?" A onaj mu odgovori: "Vala i ti si mene prevario." I onde posle dugoga razgovora obre"ce onaj "sto je du"zan dva novca da 'ce ih jama"cno platiti kad mu pobratim drugi put dodje, pa se rastanu. Posle mnogo vremena ovaj "sto je bio u popa u najmu ste"ce svoju ku'cicu i o"zeni se, i jedan dan sede'ci sa "zenom pred ku'com opazi poizdaleka pobratima gde se uputio u pravo k njegovoj ku'ci, pa povi"ce "zeni: ""Zeno! eto moga pobratima! Du"zan sam mu dva novca. Sad se ve'c nema kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me nadje. Nego ja idem le'ci u ku'ci, a ti me pokrij, pa se prenema"zi i jau"ci, i ka"zi da sam umro, te 'ce se on onda vratiti natrag." Pa onda legne u ku'ci naledja"ske i prekrsti ruke, a "zena ga pokrije i stane jaukati. U tom pobratim pred ku'cu, i nazvav"si joj "Pomozi Bog!" zapita jeli to ku'ca toga i toga; a "zena mu prenema"zu'ci se odgovori: "Jest, kuku mene kukavici, evo ga u ku'ci gde le"zi mrtav." Onda pobratim rekne: "Bog da mu du"su prosti! On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako na"sao, barem 'cu "cekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje nanj." "Zena mu rekne da 'ce mu biti dugo "cekati dokle ga stanu sahranjivati, ve'c neka ide. Ali on odgovori: "Bo"ze sa"cuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima? "Ceka'cu makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane." Kad "zena u ku'ci ka"ze to mu"zu polako, mu"z joj re"ce neka ide popu te mu ka"ze da je on umro, ve'c neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne 'ce li pobratim onda oti'ci. Kad "zena otide i to popu ka"ze, pop sa nekolika "coveka dodje, te onoga nazovi mrca metnu na nosila, i odnesav"si ga u crkvu onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po obi"caju preno'ci, pak 'ce ga sutradan opojati i sahraniti. Kad pop s ostalim ljudima podje iz crkve, pobratim ka"ze da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po "sto ne 'ce ostaviti sama, nego da 'ce ga svu no'c "cuvati. I tako ostane u crkvi. Onu no'c udare onuda nekaki hajduci koji su ne"cije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oru"zje bili zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sve'cu gde gori, reknu medju sobom: "Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit." Kad pobratim vidi gde ljudi s oru"zjem ulaze u crkvu, on se sakrije u jedan ugao; a hajduci u"sav"si unutra posedaju i blago podele sve kalpacima, a ruho i oru"zje kako se moglo. Oko svega se pogode i namire, samo ostane jedna sablja, za koju su gdekoji od njih mislili da vredi mnogo novaca. Onda jedan uzev"si je u ruke, sko"ci na noge govore'ci: "\Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka kao "sto je hvalite: ako mu od jednom ose"cem glavu, ba"s je dobra." Pa onda podje k nosilima, ali se nazovi mrtvac u jedan put ispravi i sedne vi"cu'ci: "Mrtvi! kamo te se?" A pobratim iz ugla: "Evo nas, svi smo gotovi." Kad hajduci to "cuju, onaj pobaci sablju, a oni drugi ostave svoje delove na gomilama, pa sko"ce i pobegnu bez obzira. Po"sto daleko otidu, onda re"ce haramba"sa: "O bra'co za Boga! mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i no'cu, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda "sta se ne popla"sismo do no'cas od mrtvih ljudi! Ima li koji junak medju nama da se vrati natrag da vidi kako je sad u onoj crkvi?" Jedan veli: "Ja ne 'cu," drugi veli: "Ja ne smem," tre'ci veli: "Ja bih volij udariti na deset "zivih nego li na jednoga mrtvog," dok se najposle jedan ne nadje te re"ce da 'ce on i'ci. I on vrativ"si se natrag privu"ce; se polagano pod crkveni prozor eda bi "sto "cuo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajdu"cko blago i ruho i oru"zje, pak se najposle oko dva novca svadili i gotovo po"cupali. Hajduk ispod prozora ni"sta drugo nije mogao "cuti do viku: "Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!" U tome onaj "sto je bio du"zan opazi hajduka pod prozorom, pa br"ze bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi kapu s glave, pa je pru"zi pobratimu: "Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca." Kad hajduk vidi "sta od njega bi, on be"zi bez obzira, i do"sav"si u dru"zinu pola mrtav povi"ce: "Bra'co hvala Bogu kad "zivi pobegosmo! Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo izi'ci, nego uze"se moju kapu te mu dado"se za dva novca."